Istorija kaligrafije - kako, zašto i gde je nastala kaligrafija

Kaligrafija spaja umetnost i pisanje jer za cilj ima da slovima date umetničku formu kroz određeni stil pisanja, pa u nastavku pročitajte sve o njoj – kako, gde i zašto je nastala, pa sve do toga za šta se danas koristi.

pisanje kaligrafskim peromUmetnost lepog pisanja obuhvata kako obične ručne zapise, tako i umetnička dela koja su napisana ovom drevnom veštinom; jer se postizanje savršene estetske uravnoteženosti oduvek jako cenilo.

Prednosti umetnosti za razvoj deteta su brojne, pa ne čudi što roditelji podržavaju svoje mališane kada odluče da ‘nauče lepo da pišu’.

Za kaligrafiju se koriste različite vrste alata, a slova se pišu na pergamentu, papirusu i papiru. Ona vodi daleko poreklo iz istočnjačkih zemalja, a sve detalje o istoriji kaligrafije saznajte u daljem tekstu.

Gde i kada je nastala kaligrafija?

Jedna od najznačajnijih tvorevina čovečanstva je pismo, zato što važne istorijske tekstove možemo pročitati; a još od samih početaka tadašnji kaligrafi su se trudili da slovne znake učine primamljivijim za glavnu funkciju koja je bila prenošenje informacija.

Čuveni majstori kaligrafske veštine su persijski, islamski ali i zapadnjački kaligrafi.

Prema nezvaničnim podacima, najstariji oblici kaligrafije nastali su oko 4000 godina pre nove ere, i to u drevnoj Kini. Oni su nastali rezbarenjem znakova u ovnove rogove ili kornjačine oklope, a kao rezultat spoja slikarstva i potrebe za komunikacijom.

U Kini su takođe prvi počeli da koriste četkicu za pisanje znakova na tvdim površinama, i to između 11. i 14. veka pre nove ere, a najstariji kaligrafski karakteri koji su do dana današnjeg očuvani upisani su u metalne ploče oko 200 godina pre nove ere.

Pored kineske, za razvoj ove veštine bile su bitne i sledeće vrste kaligrafije:

Istočnoazijska kaligrafija

U ovoj kaligrafiji često se koriste četkice za mastilo pri pisanju kineskih znakova, i ona spada u najvažnije umetnosti i najprefinjenije forme slikanja istočne Azije.

Takođe, uticala je na nastanak monohromatičnog slikanja Suibokua, kao i na druge stilove umetnosti, uključujući stil slikanja koji je u potpunosti zasnovan na kaligrafiji – sumije.

Indijska kaligrafija

Indijsku kaligrafiju karakteriše ogroman religiozni uticaj, a njeno bogato nasleđe nastaje usled nedostatka modernih slikarskih tehnologija.

Najbolji primer je Sveta knjiga Sikha (religije) koja je tradicionalno bila ručno pisana.

Tibetanska kaligrafija

Kaligrafija predstavlja centralni deo tibetanske kulture, a rukopis je izdveden iz indijskih pisanih dokumenata.

Religijska mesta bila su od značajna za razvoj kaligrafije i nekada su tibetanski kaligrafi koristili četke za pisanje, dok se danas služe olovkama i flomasterima.

Persijska kaligrafija

Kaligrafija se u Persiji razvija još pre nastanka islamske vere, jer su u Zoroastrijanizmu lepota i čitkost bili nagrađivani.

pero za kaligrafijuGlavni tipovi persijske kaligrafije su “nastalik”, “šekasteh-nastalik” i “Nagaši-kat”.

Islamska kaligrafija

Kaligrafija je a muslimane bila vidljivo izražavanje najveće umetnosti od svih, i širila se uporedo sa islamskom religijom i arapskim jezikom.

Ovo je najviše obožavana forma islamske umetnosti jer omogućava vezu između jezika muslimana i religije Islama.

Razvoj kaligrafije zapadnog sveta

U zapadnu kaligrafiju pripada i naša, a ona koristi fonetsko pismo koje karakteriše princip – jedan glas, jedan slovni znak.

U njoj su zastupljene kako ćirilica, tako i latinica, a za razvoj kaligrafije zapadnog sveta najviše su zaslužni manastiri u kojima su obrazovani monasi prepisivali stare rukopise i tako ih umnožavali.

Iz perioda rimske imperije potiču brojna pisma od kojih neka čak i danas koristimo, kao što su rimska kapitala, rustika i uncijal; dok je za vreme vladavine Karla Velikog nastalo pismo pod imenom karolina.

Karolina je u renesansi kaligrafima bila inspiracija za nova značajna pisma kao što su humanistički minuskul i kurziv, koje takođe danas koristimo.

Oživljavanje zapadne kaligrafije

Početkom 11. veka štampanje postaje sve prisutnije, pa ručno pisane i ručno ukrašavane knjige postaju prava retkost. Ali, krajem 19. veka Vilijam Moris oživljava ovaj tip kaligrafije.

Njegova estetika je uticala na brojne kaligrafe, a tu spada i Edvard Džonston koji je osmislio svoj jedinstven stil potpuno zaoštrenog rukopisa nakon proučavanja desetovekovnih rukopisa.

Uporedo sa Džonstonom, i Austrijanac Rudolf Laris je objavio čak 6 knjiga o rukopisima i one su dosta uticale na nemačke kaligrafe koji tada nisu odustali od upotrebe gotskog rukopisa koji ostavio jak uticaj na njihove stilove.

Za šta se kaligrafija danas koristi?

Iako veštinom lepog pisanja danas ne može da se pohvali veliki broj ljudi, kaligrafija se i danas koristi je je digitalna era dosta olakšala stvari.

Modernu kaligrafiju bismo mogli da definišemo kao umetnost davanja forme slovnim znacima na virtuozna način i mnogi je koriste za izradu čestitki, pozivnica, pravnih dokumenata, vizit karti kao i brojnih drugih načina prezentacije.

Pisane forme su danas postale dostra apstraktnije, pa je područje delovanja umetnosti lepog pisanja više od literalne reprodukcije istorijskih i religioznih tekstova.

Naš kaligrafija kurs za početnike je pravo mesto za sve one koji žele da nauče sve što je potrebno kako bi razvili unikatan stil lepog pisanja, a Beo Art House mentori će učiniti da se osećate kao kod kuće. Dobrodošli.

Komentari (1)

[…] nego što spustite jaja u farbu, iscrtajte ih ili ispišite voštanim bojama; te konture se neće obojiti, a vosak će se […]

Ostavite komentar