Karikatura - crtež koji govori više od 1000 reči

Svi znamo za koncept karikatura i prepoznajemo karikaturu kada je ugledamo, a često smo ih sretali kao jedan od elemenata raznovrsnih novina i magazina. Karikature redovno srećemo i na ulici gde ih umetnici crtaju, a zatim i prodaju.

Međutim, malo ljudi zna nešto više o ovoj umetnosti, šta ona zapravo predstavlja, da li je komplikovana, kao i odakle potiče. U nastavku teksta saznaćete mnogo više o karikaturi, a ako vas ova oblast posebno zainteresuje – možda crtanje karikatura postane i vaš hobi!

Šta je karikatura?

Sama reč karikatura potiče od italijanske reči caricare (preterivati), te nam ovo već dovoljno govori o suštini karikature. Karikatura se prikazuje sredstvima grafike, a u svojim korenima, svojoj originalnoj formi – ona predstavlja preterani prikaz, uglavnom osobe, ali može i pojave, ili predmeta.

Međutim, kroz istoriju karikatura je sve više prolazila kroz  transformaciju i iako je i danas prisutna u originalnoj formi (preterani crtež), ona se ipak više vezuje za poentirani prizak društvenih, političkih ili ljudskih tema. Dakle, za karikaturu modernog doba, pogotovo onu na koju nailazimo u novinama i magazinima – karakteristično je to da je vezana za određeni društveni kontekst, a uz nju neretko ide i mali tekst, ili barem naslov, obično šaljive forme.

Same karikature su uglavnom šaljivog karaktera, ali često nose jaku i ozbiljnu poruku. Ova forma umetnosti vrlo je društveno-angažovana i zbog svog formata koji može da bude izuzetno mali i malo vremena koje dobar karikaturista treba da joj posveti – odličan su izbor za brzi, informativni i šaljivi prikaz aktuelnih društvenih i političkih dešavanja u štampanim medijima, kao i na internetu.

Istorija karikature – od Da Vinčija do Ebdo-a

Neke od najstarijih crteža karikatura pronađene su među radovima čuvenog Leonarda da Vinčija. On je aktivno crtao portrete na kojima je naglašavao određene delove lica karakteristične za određenu osobu, što vrlo podseća na karikaturu kakvom je mi danas znamo.

Karikatura, kao što je rečeno, na svom nastanku nije bila usko vezana za određeni kontekst, već je izražavala zanimanje umetnika za interesantnu ljudsku fizionomiju, kao i odstupanje od idealizacije ljudskog izgleda i suštine.

Karikatura se vremenom razvijala i širila. Mnogo vrhunskih slikara, vajara i ostalih umetnika karikaturu je koristila za razonodu, ali i za vežbanje tehnike crtanja. Tek nakon nastanka štampe, karikatura se razvila u opšti oblik izražavanja koji je poznat i kao umetnički medijum.

Danas, karikature su uglavnom prisutne u medijima i na ulici. Ulični karikaturisti najčešće slikaju karikature karikirajući portrete svojih mušterija. Ovakav vid karikature nevezan je za kontekst i nije društveno angažovan. Međutim, karikature prisutne u medijima često su vrlo angažovane, sa jakim porukama.

To koliko jake poruke karikature mogu da budu, govori i teroristički akt iz 2015. godine u kom su stradali novinari i karikaturisti francuskog magazina Šarli Ebdo. Teroristi su za uzrok ovog brutalnog čina naveli upravo jednu od karikatura, a ceo svet je nakon ovog neljudskog čina bio ukrašen parolom “Je suis Charlie”, na taj način se solidarišući sa karikaturistima i ističući slobodu govora, izražavanja i medija kao jednu od najvažnijih ljudskih prava.

Crtanje karikatureGlavni princip crtanja karikatura – kako karikatura nastaje

Ono što je oduvek ostalo isto, kada se radi o crtanju karikatura jeste sam princip crtanja karikature. S obzirom na to da, na primer, karikature portreta, predstavljaju crtež sa iskarikiranim određenim delom lica, postavlja se pitanje kako je umetnik koji je crtao uspeo da uoči da baš taj određeni deo lica treba da naglasi?

Odgovor je jednostavan: sve što odstupa od prosečnog – to karikaturisti dodatno naglase, na taj način “preteraju”, tj. iskarikiraju i kao proizvod dobiju karikaturu. Ovo znači da karikaturisti odlično poznaju šta to znači i predstavlja “prosečno lice”, i napamet znaju proporcije, pa na taj način mogu da uoče ono što se na licu posebno izdvaja i nije u skladu sa prosekom.

Tako, na primer, ukoliko imate malo duži nos od onoga što je prosek, odnosno što je proporcionalo u odnosu na ostatak vašeg lica – odmah će biti uočen od strane karikaturiste, pa će nos biti i najistaknutiji na crtežu.

Kada se radi o nešto komplikovanijim karikaturama, sa mnogo više elemenata na crtežu – za to je potrebno i više vežbe, ali princip je isti. Što se tiče političkih, društveno angažovanih karikatura – za njih je, sem veštine crtanja karikature potrebna i dobra informisanost, kao i jasan stav o određenoj temi.

Tehnike crtanja karikatura

Kada se radi o tehnikama koje se koriste za crtanje karikature – mogućnosti su beskrajne. Od obične olovke, pa do akvarela – dobar karikaturista će znati da se posluži bilo čime i napravi kvalitetnu karikaturu. Svaki karikaturista ima svoj prepoznatljivi stilski pečat, svoju tehniku kojom se služi, kao i posebne korake koje prati pri kreiranju crteža.

Ono što je velika novina u svetu karikatura jesu mnogobrojni kompjuterski programi, sajtovi, filteri i efekti koji služe za karikaturno predstavljanje lica, predmeta itd. Od najjednostavnijih alata uz pomoć kojih možemo da dobijemo samo iskrivljenu sliku na fotografiji, pa do komplikovanih programa za kompjutere kojima umetnici dugo uče da se služe i kompjuterski stvaraju kvalitetne, digitalne karikature – mogućnosti su beskrajne.

Ono što je sigurno jeste da će se “ručni rad” uvek ceniti, kao i to da se ona izreka kako “jedna slika vredi više od hiljadu reči” definitivno najviše odnosi upravo na karikature.

Ukoliko vas je tekst inspirisao da i sami počnete da se bavite crtanjem karikatura, savetujemo da kod nas prvo završite školu crtanja i slikanja gde ćete steći osnovne veštine, pa potom vežbajte crtanje karikature i tako ga usavršite na najbolji način.