Šta su likovni elementi i čemu služe

slikanje akrilnim bojamaBlok, četkice, čaša za vodu? Ne – to nisu likovni elementi, već pribor za likovno! Saznajte šta se zapravo podrazumeva pod likovnim elementima i kako da upotrebite svoje znanje.

Likovni elementi se koriste u umetnosti – na njih se oslanjamo pri oblikovanju kompozicije. To su:

  • tačka;
  • linija;
  • boja;
  • ravan;
  • tekstura;
  • prostor;
  • volumen;
  • svetlost i senke.

#1 Linija

Linija je osnovni likovni element koji dominira na crtežu, uz tačku i površinu. To je „tačka u pokretu” koja je ostavila trag na nekoj podlozi.

Linija može biti prava, kriva, izlomljena, isprekidana…

Karakter linije je dvodimenzionalan, ali ona može biti i u prostoru, ali i definisati prostor i određivati pravac.

#2 Tačka

likovni elementi tačkaTačka je apstraktan oblik bez dimenzija: visine, dužine ili širine. Od nje kreće stvaranje svih drugih oblika – stvara liniju kada se kreće i ostavlja trag, a proširenjem ili grupisanjem mnoštva tačaka nastaje površina.

Gustim ili ređim grupisanjem tačaka dobijamo svetlije i tamnije tonove (gušće za tamnije nijanse), a možemo dobiti i privid trodimenzionalnih tela na površini.

Poentilizam (tj divizionizam) je slikarska tehnika „tačkanja”: primarne i komplementarne boje nanose se jedna do druge kratkim potezima, tačkanjem. Ova neoimpresionistička tehnika poigrava se bojama i tehnikom koristeći se zakonitostima ljudskog opažanja boja.

#3 Ravan

Ravan ima samo dve dimenzije, visinu i širinu. Svaki predmet i oblik, bilo da je prirodni ili veštački, sačinjen je od ravni. Može nastati iz jedne jedine zakrivljene ili izlomljene ravni.

Kao likovni element javlja se u:

  • slikarstvu – površina po kojoj se slika;
  • vajarstvu i arhitekturi – spoljni deo mase ili volumena kipa ili objekta.


Ravni mogu biti raznih veličina, tvrdoće, uske ili široke, ravne, zaobljene, različitih tekstura…

#4 Boja

likovni elementi bojeBoja se zapravo nalazi u našem mozgu!

To je reakcija naših optičkih aparata, oka i mozga, na svetlost koja se odbija od neke površine ili dolazi od nekog izvora. Kada je nešto bele boje, to znači da se sa površine te stvari ravnomerno odbijaju sve talasne dužine svetlosti. Ako je površina crna – upija sve talsne dužine.

#5 Volumen

Volumeni su trodimenzionalni: imaju dužinu, širinu i visinu. Njime se određuje zapremina tela u prostoru – to je osobina oblika da svojom masom zauzimaju stvari.

Ako volumen unutar sebe ne sadrži prostor već je potpuno zbijen, nazivamo ga masom, kakvog god da je oblika (papir, kamen, šraf…).

Na ravni se različitim tehnikama može ostvariti privid volumena, a u prostoru vajari oblikuju volumen. Umetnici koji se bave grafičkim dizajnom postižu volumen gušćim ili ređim rasporedom crta i tačaka na površini koja se prikazuje u kompjuterskom programu.

#6 Prostor

Prostor se kao likovni element oslanja na filozofsku definiciju: to je objektivna stvarnost u kojoj se sadrži sav materijalni svet. Poput volumena, ima tri dimenzije, i važna je odrednica za vajare, grafičke dizajnere i arhitekte.

Prikazivanje prostora u ravni postiže se variranjem u veličini oblika koje kreiramo, u zavisnosti od tačke gledišta – što nazivamo perspektivom.

Međuprostor je deo prostora koji se nalazi između raznih oblika i objekata.

#7 Tekstura

likovni elementi teksturaTekstura se koristi kako bi se opisala površina onoga sa čime radimo: ona govori o strukturi, građi i glatkoći slikarske podloge.

Tekstura je vidljiva ali se najbolje opaža čulom dodira: može biti glatka, hrapava, ravnomerna ili neravnomerna, a teksture se dele i na stvarne (fizičke, taktilne) i zamišljene (vizuelne).

U zavisnosti od toga koja se slikarska tehnika koristi, biramo da li ćemo koristiti glatku ili hrapavu teksturu; ako se koristi više tehnika i potrebno je koristiti lepak, bolje je koristiti hrapavu teksturu – lepak se bolje prima nego na glatku podlogu.

#8 Svetlost i senke

Dvodimenzionalni crteži mogu dobiti treću dimenziju i punoću ili volumen kada se osenče. Senčenje se izvodi tako što se zamišlja tačka iz koje dolazi svetlost, pa se u odnosu na nju delovi crteža zatamnjuju ili ne.

Postoje dve osnovne vrste senki:

  • sopstvena senka: kada pod senkom ostaju delovi tela koji nisu direktno izloženi svetlosti;
  • bačena (puna) senka: kada telo postavljeno pod izvor svetlosti zaklanja neki objekat.

Što se tiče svetlosti, imamo direktni odblesak (deo objekta obasjan izvorom svetlosti) i indirektni odblesak (posledica svetla odbijenog od druge površine).

Likovni elementi su u umetnosti poput cigli kojima se gradi kuća: osnova bez koje ne možemo. Naučite kako da ih koristite pametno na našem kursu crtanja i slikanja, i stvorite vredna umetnička dela potpuno sami. Jednostavno i zabavno, lako ćete naučiti osnovne tehnike a svojom kreativnošću nadograditi svoja remek dela.

Možda vas još zanima:

 

Ostavite komentar