Street art: koja je razlika između grafita i murala?

Nije nepoznanica da je sve više ljudi fascinirano uličnom umetnošću, ali ne može da se ne primeti da su neki od tih uživalaca slobode koju donosi street art umetnost zbunjeni kada je u pitanju konkterno određivanje pojmova street art, grafiti i murali, pa malo ljudi zna, na primer, koja je razlika između grafita i murala.

Murali i grafiti spadaju u nove forme izražavanja u gradskim sredinama i predgrađima. Oni sadrže prikaze i poruke koje nisu mogle da budu iskazane na drugi način. Otuda ovaj oblik percepcije slike sveta i potreba za osvežavanjem dosadne svakodnevice koja obuzima sve veću pažnju sociologa, kulturologa i antropologa.

Grafit na ziduŠta su grafiti?

Grafiti predstavljaju izraz slobode, (ne)zadovoljstva i uzbuđenja, iznošenja svog stava i kreacije na neočekivanim mestima, izvan bezbednog okruženja i odupiranje sistemu. Grafiti su najčešće dela anonimnih grafiti umetnika sa neselektovanom publikom.

Grafiti su glasnogovornici društva

Grafit je, po primarnoj definiciji, natpis ili crtež koji je naslikan, iscrtan ili urezan na nekoj fasadi javne zgrade, zidu ili bilo kojoj drugoj površini koja za to nije namenjena. Grafit tako postaje svojevrsni apel, glas javnosti. Način da se prekrše pravila i da se jasno i glasno iznese neki stav, kritika ili nezadovoljstvo. Danas su grafiti prerasli u urbani estetski fenomen.

Grafiti se mogu definisati kao poruke na javnim površinama u pisanoj ili likovnoj formi (najčešće foto grafiti). Oni predstavljaju savremenu urbanu umetnost i mogu se tretirati kao deo primenjene umetnosti, koja se stvara bez eksplicitne dozvole. Još jedan naziv koji se odomaćio opisujući dela koja treba da prenesu efektnu poruku, a nastala su neopaženo je i Gerilska umetnost.

Poreklo grafita – umetnički bunt običnog čoveka

Moćni sintetički kod društva nastao je iz avangardnog slikarstva – najpre iz futurizma, nadrealizma i radikalnog dadaizma. Kao i kod svojih slavnih predaka, namena grafita nije oplemenjivanje javnih prostora, već narušavanje bezličnih, gradskih tekovina, skretanje pažnje na pojedinca i ukazivanje na problematične tačke u društvu.

Kraj 20. veka i grad Njujork uvode umetnost grafita i pisanja po fasadama na svetska vrata urbane kulture. Šareni natpisi na zidovima i vozovima postaju fascinacija za umetnike željne slobode izražaja i počinju da definišu urbani pejzaž.

Boje za grafite – od spreja ka rezbarenju

Grafiti se najčešće slikaju bojama u spreju, ali su popularne i opcije sa markerima, rolerima i četkama, ali i pumpe za vodu ili aparati za gašenje požara. Anonimnost autora je važan aspekt po kome se izvajaju street art grafiti, što doprinosi njihovom nedozvoljenom statusu. Grafiti umetnici često rade pod pseudonimom, samostalno i najčešće lokalno.

Tag – najjednostavniji grafit

Najjednostavniji grafit predstavlja takozvani tag, odnosno stilizovano ispisivanje slova, često imena. Najčešće se stilizuje kao bubby grafit, ili ispisuje iz jedne linije koja izgleda kao da se slova preklapaju ili izgledaju kao mehurići. Slova se obično ispunjavaju jednom bojom a kasnije se uokviruju u nekoj tamnijoj, neretko crnoj nijansi.

Grafit bomba i Piece grafit

Bomba grafiti se najčešće pojavljuju na mestima gde se to najmanje očekuje (na zabranjenim mestima) i ilustruju trenutno dešavanje u društvu. Za crtanje grafita bomba najčešče se koriste samo dve boje.

Grafit piece, ili komad (kompozicija) ilustruje baš to što se od njega i očekuje. Na pozadini su smisleno organizovane, boje, efekti i, neretko fotografije. Najbolji primer su, već pomenutu, foto grafiti.

Starorimski grafiti umetnici

Grafite prvi put beležimo na ruševinama starih rimskih gradova, gde su grafiti umetnici grebali fasade zidova i iskazivali svoje nezadovoljstvo ili poručivali nešto svojim sugrađanima. Zidovi Pompeje su prekriveni dovitljivim grafitima, među kojima se izdvajaju:

  • Ljubavnici, kao i pčele, žive slatkim životom
  • Ne bih prodala muža ni za svo zlato na svetu
  • Provalniče, čuvaj se
  • Zidine se ruše pod ispisanim glupostima

Mural astronauta na ziduŠta su murali? Kulturološka slika društva

Kako bi ustanovili koja je razlika između grafita i murala, neophodno je da se upoznamo i sa drugim oblikom popularne umetnosti koju viđamo svakodnevno na ulicama gradova, a to su svakako murali.

Murali su oblik umetnosti koja spada u zidno slikarstvo i označavaju se kao monumentalne slikarske kompozicije urađene na zidu, tavanicama, i drugim, većim površinama gde će ostati kao njen sastavni deo. Tako mural objedinjuje elemente slikarske i arhitektonske delatnosti u jednu, društveno prihvatljivu simbiozu.

Za razliku od grafita, koji se najčešće doživljavaju kao vandalizam, murali su danas postali deo urbanog pejzaža širom sveta. Oni krase fasade mnogih zgrada u urbanim sredinama. Na uličnu umetnost se može gledati i kao na umetničku formu imajući pritom sve manje razumevanja i tolerancije prema običnim grafitima.

Murale ili grafikone, kako se još nazivaju, izdvaja to što su stilizovane, uvećane poruke i imaju sve karakteristike potpune slike. Murali su deo ljudske kulture od nastanka umetnosti uopšte, pa sve do danas.

Ulična umetnost murala je toliko afirmisana, pa je čak dobila svoje mesto i u galerijama a slikarski pravac je nazvan muralizam. Današnji zidni murali su slikani različitim tehnikama; uljanim ili vodenim bojama. Najveći mural na Balkanu je širok 240 metara i širok je 4 metra a nalazi se u selu Pruščak u Bijelom Polju.

Crtanje murala datira još iz praistorije

Crtanje murala je najstariji oblik zidnog slikarstva nastao još u doba Paleolita. Praistorijski čovek, vođen isključivo magijskim i ritualnim verovanjima, oslikavao je zidove svog doma pokušavajući da verovanja pretvori u stvarnost.

Tadašnje boje za murale dobijane su mešanjem prirodnih, biljnih, pigmenata sa životinjskom mašću a teme za murale i boje za njihovo oslikavanje unapređivale su i pratile razvoj društava.

Staroegipatski murali su najstariji religiozni murali na svetu

Za razliku od oštre i neobrađivane površine u pećinama, narod starog Egipta je usavršavao slikanje murala na zidovima koji su premazivani tankim slojem gipsa. Zatim bi crnom bojom iscrtavali hijeroglife koji su, kasnije, od ivice do ivice ispunjavani crvenom bojom. Murali kod Egipćana su imali veliki religijski značaj prilikom obreda.

Najstariji mural na svetu, koji je restauriranLjudi, čamci i životinje, nastala je oko 3200. godine pre nove ere, i nalazi se baš u Egiptu, u grobnici Hierakonopolisa.

Nadamo se da smo razjasnili razlike između ove dve popularne ulične umetnosti, koje nisu male, iako su jako bliske. Kada je u pitanju street art Beograd dobija svoje mesto pod umetničkim nebom i sve su češće ponude za učenje slikanja murala i grafita u školama umetnosti, pa tako i kod nas.

Potrudite se da izdvojite malo vremena, i uverite se zašto su tehnike iscrtavanja kompozicija na zidovima toliko popularne još od svojih ranih početaka i kako da jednom ovako atraktivnom pojavom upotpunite atmosferu i dekor svog doma.