Muze velikih umetnika – izvor beskonačne inspiracije
Na pitanje šta je to što inspiriše umetnike da stvaraju – pišu, komponuju ili slikaju, kao i šta je to što je podstaklo najveće umove poput Pikasa, Dalija i Klimta da naslikaju dela koja su im obezbedila mesto u istoriji slikarstva, nema jedinstvenog odgovora.
Možda najbliže pravom odgovoru i ono što je zajedničko svim velikim umetnicima, a pogotovo slikarima jeste da su u njihovim životima ključnu igrale žene. Nekada je to bila samo jedna muza, a nekada više njih koje su predstavljale nepresušni izvor inspiracije za velike umetnike koji su i sebe i njih učinili neprolaznim.
Dalijeva večna inspiracija – Gala
Salvador Dali – jedan od najpoznatijih slikara svih vremena. Mišljenja o njemu su podeljena, jedni kažu da je bio genije, a drugi da je poremećeni egocentrik. O njegovim delima često se polemiše, ali jedno je sigurno – kolekcionari širom sveta plaćaju milione dolara da bi imali makar jedno Dalijevo delo.
On važi za jednog od najznačajnih umetnika nadrealizma, a mnogi smatraju da je bio genije na granici ludila. Sve njegove unutrašnje borbe jasno su prikazane na njegovim delima i nema sumnje da je čovek koji je na taj način umeo da izrazi svoja osećanja i razmišljanja jedan od najvećih u istoriji.
Muza jednog od najvećih slikara nadrealizma bila je Elena Ivanovna Diakonova, poznatija kao Gala. Na zajedničkim fotografija stiče se utisak da su veoma bliski i povezani. Dali joj je bio izuzetno naklonjen i na svojim delima je prikazivao kao ženu koja lebdi.
Pre nego što je upoznala Dalija, Gala je bila u braku sa piscem Polom Elijarom, sa njim je imala i ćerku, ali joj uloga majke nije odgovarala, pa je često, prema nekim svedočenjima, zapostavljala dete.
Dali i Gala bili su par koji je pomerao granice u slikarstvu. Sa svojom muzom provodio je dosta vremena i bio je veoma darežljiv prema njoj. Osim sitnica koje joj je Dali često darovao, na poklon je dobila i dvorac Pubol koji je bio njih dom, a kasnije je otvoren i za javnost.
Galina smrt je bila veliki šok za Dalija i svakako jedan od najtežih trenutaka u životu. On je čak pokušavao da okonča život posle smrti svoje muze. Dalijeva dela, među kojima je “Postojanost pamćenja” jedno od najpoznatijih, prepoznata su i cenjena u svetu umetnosti, a pečat njegovom stvaralaštvu dala je jedna žena – Elena Ivanovna Diakonova, ili jednostavno – Gala.
Pikasova “privatna” i tužna muza – Dora Mar
Dora Mar bila je francuska slikarka poznata po svojim fotografijama i slikama, ali i pesmama koje je pisala, a ipak je najviše ostala upamćena kao Pikasova muza. Upravo ona je napravila brojne Pikasove portrete dok je stvarao “Gerniku”, jedno od svojih najpoznatijih dela.
Dorina i Pikasova burna veza ostavila je veliki trag u njenom životu i može se reći da je obeležila zauvek jer koliko god da je ona bila Pikasova inspiracija, toliko je i umetnik bio njena. Ona je imala česte promene raspoloženja tokom njihove veze, plakala je, a Pikaso je to voleo i može se reći da je njihov odnos počivao na Dorinim suzama koje su slikara inspirisale da stvara.
Dorina lepota ga je fascinirala i slikao je portrete “žene u suzama” kako su Doru nazivali, a upravo jedno od njegovih najpoznatijih dela nosi naziv “Žena koja plače”. Jedan od glavnih razloga njene patnje bio je što nije mogla da zatrudni.
Rođena je kao Teodora Marković, devojka jugoslovenskog porekla čiji je otac bio čuveni arhitekta iz Hrvatske. Dora je dobila najbolje moguće obrazovanje, a veza sa Pikasom, uprkos razlici u godinama koja je iznosila više od četvrt veka, nije ih sprečavala da imaju prisan i jedinstven odnos.
Dora Mar nije bila jedina žena koju je Pikaso ovekovečio na platnu niti jedina žena koja je imala bitnu ulogu u njegovom životu, ali je bila jedna od onih koja u ključnim trenucima za njegovo stvaralaštvo bila prisutna. Veza sa Pikasom potrajala je skoro deceniju, a o njihovoj ljubavnoj priči koja je intrigirala javnost, napisane su brojne knjige.
Misterija poljupca – Emili Floge
Jedno od najpoznatijih dela dvadesetog veka koje je poslužilo kao inspiracija brojnim umetnicima i dizajnerima širom sveta je “Poljubac”. Ovo delo naslikao je Gustav Klimt, slikar za koga se kaže da je bio obožavan i osporavan, ali njegove slike imaju svoje mesto u istoriji.
Bio je izuzetno provokativan slikar, a model za čuvenu sliku bila je njegova muza Emili Floge, žena sa kojom je bio u vezi dvadeset godina. Ovo delo je poslednje iz njegove zlatne faze, a pretpostavlja se da je muškarac koji grli ženu na slici upravo Klimt, mada to nije dokazano.
Emili Floge na neki način bila je u srodstvu sa Klimtom, naime njegov brat oženio je njenu rođenu sestru. U to vreme, slikar je provodio dosta vremena u njihovoj porodičnoj kući, a Emili je bila prisutna i tako je počela njihova ljubavna priča, a da nije bilo Emili, pitanje je da li bi nastalo čuveno delo.
Ljubavnica, model, supruga – Džordžija O’Kif
Džordžija O’Kif poznata je kao jedna od prvih žena koja je priznata kao umetnica u Americi, a uloga koju je imala u životu fotografa Alfreda Štiglica je njenoj životnoj priči dodala dozu misterije.
Ovaj par je prema nekim zabeleškama razmenio više od 25 hiljada pisama. Alfred je u to vreme imao 52 godine i bio priznati umetnik, a dvadesetosmogodišnja Džordžija je tek bila na početku svoje karijere.
Ona je ipak bila njegova najuticajnija muza, ali njena uloga je bila mnogo više od toga. Godinu dana posle Alfredove smrti, preuzela je brigu o njegovoj zaostavštini i nije dozvolila da padne u zaborav. Brinula je do kraja života o njegovim delima i slobodno se može reći da je zahvaljujući njoj Alfred Štiglic ostao upamćen kao jedan od najvećih fotografa dvadesetog veka.
U životima velikih umetnika, ključnu ulogu odigrale su žene. Nekada je to bila jedna, a nekada više njih i mnoga velika dela ne bi nastala da nije bilo emocija koje bi umetnike podstakle da ovekoveče svoja voljena bića na platnu i ostave trag o ljubavi koja je bila platonska, zabranjena ili strasna do te mere da su reči bile suvišne.