Secesija – sloboda i revolucija kao umetnički pravac

Secesija u slikarstvu, arhitekturi i ostalim primenjim umetnostima predstavlja umetnički pravac nastao u 19. veku, nastao je kao reakcija na akademsku umetnost tog vremena. Secesija je bila inspirisana pirodnim oblicima,  strukturama,  i zakrivljenim linijama. 

Akademsko slikanje u 19. veku odvajalo je čoveka od prirode, nalažući da se pejzaži slikaju u ateljeu. Mladi slikari tog perioda želeli su drugačiji pristup i vraćanje prirodi – tada nastaje secesija, jedan od poslednjih samostalnih umetničkih pravaca u istoriji. 

Secesija – jedinstven pravac sa različitim imenima 

Secesija predstavlja poslednji univerzalni pravac koji je uspeo da unese autentičan umetnički pečat u sve tekovine tadašnjeg života. O tome svedoči podatak da je moda, izrada tekstila, stil života i arhitektura u 19. i početkom 20. veka bila pod uticajem secesije. 

Ono što je zanimljivo je činjenica da je u različitim državama ovaj pravac imao drugačije ime.  U Austriji bio je poznat kao bečka secesija ( nem. Winer Secession), u Nemačkoj je nazvan Jugendstil, po avangardnom časopisu “Jugend”. U Francuskoj i Belgiji secesija je nazvana Art Nuvo ( fr. Art Noveau).

U anglosaksonskim zemljama ovaj umetnički pravac je simbolično nazvan Moderni stil ili Liberty (sloboda),  dok je u Španiji prozvana kao katalonski modernizam, a u Italiji cvetni stil. 

I zaista, secesija jeste bila umetnički stil koji je odisao slobodom, novom energijom, potrebom za stapanjem sa prirodom. Sama reč secesija potiče iz latinskog jezika i znači odvajanje, ocepljenje, otpadništvo, a upravo su to imali za cilj mladi stvaraoci,  smatrajući da umetnost oplemenjuje i menja svet. 

Kako počinje secesija i šta je predstavljala u istoriji? 

Secesija je značila bunt, opiranje tadašnjim tekovinama i postavljanje novih pravila kada je u pitanju slikarstvo. Zato je i sama naznaka početka ovog umetničkog pravca bila u revolucionarnom stilu.

Naime, francuski slikar Eduard Mane je 1863. godine na zvaničnom likovnom salonu u Parizu izložio svoju, za tadašnje poimanje izuzetno revolucionarnu, sliku Doručak na travi. Stil korišćen u ovoj slici bio je prvi talas koji je uzburkao umetnost tog vremena, a novi mladi umetnici su krenuli da slede ovaj akt. 

Tako 1980-ih kreće da se rasplamsava novi plamen promena. Za razliku od impresionizma, francuskog stila koji mu je prethodio, novi stil koji je tada nadolazio simulatno se rađao u različitim državama. Kao što smo već rekli, u svakoj je imao drugačije ime, ali je ideja bila ista – oslobađanje od zvanične akademske umetnosti. 

Secesija u slikarstvu i ostalim umetnostima donela je individualan i često neobičan pristup umetničkog stvaranja. 

Umetničkom revolucijom protiv industrijske revolucije 

Secesija ili Art nouveau, što je drugi najpopularniji naziv za ovaj umetnički pravac, uticala je na različite sfere života tog vremena. Zapravo, u pitanju je bio međunarodni pokret koji je pustio korenje u sve društvene tekovine, pa se tako pobunio protiv tehnološkog napretka i Druge industrijske revolucije. 

Nafta i struja menjale su svet  u potpuno novom svetlu, mašine koje su ih koristile bile su dosta drugačije od parnih mašina nastalih tokom Prve industrijske revolucije. Nove okolnosti plašile su ljude koji su se sporo prilagođavali tadašnjim brzim promenama. 

Tada se prvi put javlja i hiperprodukcija, izrada tekstila, dekoracija i različitih predmeta znatno brže uz pomoć mašina. 

Secesija – između umetnosti i ideologije 

Poslednjih decenija 19. veka minhenski i bečki umetnici počinju da napuštaju udruženja kojima su do tada pripadali. Pod vodičkom palicom arhitekte Ota Vagnera i slikara Gustava Klimta formira se potpuno novo udruženje nazvano Sezession – secesija, ocepljenje, odvajanje.

Nastanak časopisa doprineo je da se ovaj pokret u potpnosti uključi u sve aktuelne tekovine tadašnjeg vremena. Secesija je izuzetno značajna za Balkan, s obzirom da su se mnogi naši umetnici školovali upravo u Beču, i sa sobom doneli uticaj ovog umetničkog pravca, implementirajući ga u svoje stvaralaštvo na ovim prostorima. 

Secesija u slikarstvu – odlike ovog umetničkog pravca na platnu

Secesija u slikarstvu imala je za cilj da verovanja i ideje ovog umetničkog pravca prenese na slikarsko platno. Glavne odlike secesije bile su ornamentika, primenjivanje neobičnih boja, kao i nesvakidašnja estetika. 

Takođe, secesija u slikarstvu koristila se valovitim linijama, odnosno krivuljama koje su izazivale osećaj pokreta na platnu, a monotonija se izbegavala upotrebom neobičnih i upadljvih boja. Kada je u pitanju secesija slikarstvo je iznedrilo dela koja odišu harmonijom ali i kontrastom. 

Bečka secesija – Gustav Klimt kao glavni predstavnik 

Najvažniji predstavnik kada je u pitanju secesija u slikarstvu je Gustav Klimt, čiji je stil bio istančan, jezgrovit i simbolički.  U Austriji, gde je Klimt živeo i stvarao, bila je aktuelna bečka secesija, i on je njen najuticajniji predstavnik. Klimtov stil opisuju kao izrazito simbolički. 

Njegovo stvaralaštvo ispunjeno je prirodnim, i to konkretno naturalističkim prikazima erotskog. Težio je da njegovo platno bude ispunjeno sjajnim i zamršenim dekoracijama. Za umetnički pravac secesija slikarstvo je bilo šansa da se da se okrenutost ka sitnim detaljima i dekorativnosti ispolji na jedinstven način. 

Klimtov “Poljubac” – najpoznatija emocija zabeležena na platnu 

Klimtova najpoznatija slika je Poljubac, koja se smatra ikonom moderne umetnosti, i koja predstavlja jednu od najpopularnijih slika na svetu. Nastala je u 19. veku i predstavlja Klimtovu “zlatnu fazu” stvaralaštva. 

Slika je nastala  tehnikom ulje na platnu u kombinaciji sa zlatnim listićima, koji su imali za cilj da naglase detalje na slici.  Tehnika kombinacije uljanih boja, bronzane boje i listića dala joj je dugovečnost. Ova jedinstvena slika nastala u 19. veku danas se čuva u bečkom muzeju Belvedere, i predstavlja biser koji je secesija u slikarstvu iznedrila. 

Secesija na ulicama Beograda 

Secesija je u Beogradu, i na našim prostorima najviše uticaja ostavila kroz arhitekturu. Na početku 20. veka arhitekte školovane nešto pre  perioda secesije zadržavale su tradicionalan prostorni raspored, a odlike secesije izrazili su kroz dekorativne elemente. 

Nove i mlade arhitekte osavremenile su i prostorna rešenja, puštajući da secesija ostavi svoje tragove kako u javnim tako i u prviatnim prostorima. Mnoge privatne kuće, ali i gradske ustanove na beogradskim opštinama Vračar i Dorćol nastale početkom 20. veka izrađene su u stilu secesije. 

Možete ih prepoznati po njihovoj kitnjastoj dekoraciji, i sitnim detaljima koji privlače pažnju onda kada se dobro zagledate u ove stare i očuvane lepotice koje ukrašavaju srpsku prestonicu. 

Secesija u Subotici 

Osim prestonice, koju nisu zaobilazi evropski trendovi,  postoji još jedan grad u Srbiji u kome se nalaze značajne građevine nastale u doba secesije. Naime, Vojvodina je bila pod uticajem bečke secesije a tri najvažnije građevine na ovoj teritoriji nastale u arhitekturi secesije su Sinagoga, Rajhl palata i Gradska kuća, i sve tri se nalaze u Subotici. 

Najseverniji grad u Srbiji dom je mnogih spomenika secesije, odnosno njene arhitekture, a najveći broj vila i kuća izrađenih u ovom stilu mogu se videti prilikom posete jezera Pailić. Oko 40 prizemnih i spratnih kuća koje su nekada građene za bogate građane, svojim jakim koloritom i kitnjastom dekoracijom, krase obode Palića.

Upoznavanje sa secesijom znači upoznavanje sa emocijom i potrebnom jednog vremena, sa revolucijom koju je donela jedna mlada i jaka energija umetnika koji su želeli da koriste svoj talenat kako bi uticali na društvo i donosili promene u svetu.