Dalijevi satovi, maska iz Vriska i Trejsi Ševalije – šta ih povezuje?
Umetnička dela nastaju zahvaljujući neobuzdanoj mašti spojenoj s umećem, a neka od njih spletom okolnosti dobijaju planetarnu slavu. Neobičan spoj iz naslova govori o najpoznatijim slikama na svetu – a u tekstu ćete saznati o čemu se zapravo radi!
Krađe, kontroverze, tragične sudbine, egzistencijalna kriza i mistična lepota – ono što slike čini slavnim i privlačnim decenijama koje prolaze. Svaki element ljudskog života prikazan je na slikama, a ove su uhvatile pažnju ljudi iz celog sveta.
Mona Liza
- autor: Leonardo da Vinči
- godina slikanja: između 1503. i 1504.
- lokacija: Luvr, Pariz
Najčuvenija slika u celokupnoj istoriji svetske umetnosti glavna je atrakcija pariskog Luvra, gde ima sopstvenu odaju. Tu je smeštena iza slojeva blindiranog stakla, i u svako doba je okružena desetinama turista koji škljocaju aparatima. Ne može joj se prići bliže od 5 metara, a mnogi sumnjaju da je izložena slika uopšte original.
Mona Liza je portret Lise Đerardini, supruge trgovca Frančeska Đokonde, naslikan uljem na drvenoj ploči. Iako mnogi kažu da u njoj ne vide ništa posebno, ova slika ima legendarni status i prate je mnoge misterije i teorije koje variraju od izuzetnih, naučno potkovanih, do smelih i neverovatnih, koje se graniče sa teorijama zavere.
Mona Liza dobija pisma obožavalaca i ima svoje poštansko sanduče, mada neki imaju i negativna osećanja prema njoj: 1956. godine je neznatno oštećena u dva napada, pri čemu je na nju bacana kiselina i kamenje.
Čuvena je po posebnoj slikarskoj tehnici kojoj je rađena: meko, intenzivno senčenje koje se naziva sfumato, i misterioznom poluosmehu.
Planetarno popularna postaje nakon krađe s početka prošlog veka: vraćena je u Luvr posle 2 godine, a čak je i Pikaso bio privođen na ispitivanje u policiju.
Krik
- autor: Edvard Munk
- godina slikanja: oko 1893.
- lokacija: Nacionalna Galerija, Oslo
Norveško remek delo ekspresionizma ima 4 verzije, slikane pastelama i uljanim bojama. Vrisak je deo serije pod nazivom „Frieze of Life”, u kojima je Munk oslikao ljubav, teskobu i smrt.
Inspiraciju za Vrisak Munk je našao nenadano, tokom šetnje sa prijateljima za koju se nadao da će biti opuštajuća. Mirna i prijatna atmosfera u prirodi naglo je narušena nebom koje je počelo da „gori” – u pitanju je bio naročito dramatičan zalazak Sunca koji je dao neobične boje nebu i pejzažu. Smatra se da su i vulkanske aktivnosti uticale na boju neba u tom periodu.
Na Munka je ovo ostavilo veoma snažan utisak; osetio je teskobu, strah i anksioznost koju je ovekovečio u Vrisku, a u drugom planu vide se i figure dva prijatelja koji šetaju iza. Prema nekim navodima, nije samo nagla promena pogleda uticala na taj strah – već i zastrašujuć vrisak koji se prolomio negde u daljini.
Karakterističan izraz lica vrištećeg čoveka sa slike mnogima ulica jezu godinama kasnije, ali je u dva navrata bio predmet parodije: maska iz horor komedije „Vrisak” neodoljivo liči, a u filmu „Sam u kući” glavni junak oponaša gest sa šakama na licu.
Devojka sa bisernom minđušom
- autor: Johanes Vermer
- godina slikanja: oko 1665.
- lokacija: Mauritshuis galerija, Hag
Nizozemsku Mona Lizu su Holanđani proglasili najlepšom holandskom slikom – devojka mirnog, zagonetnog izraza lica iz polu – profila posmatra slikara, odnosno posmatrača, dok sa njenog uha blista velika minđuša. Prema nazivu, sugeriše se da je to biser, ali jedan fizičar smatra da je u pitanju metalni nakit, zahvaljujući snažnom odsjaju, boji i veličini minđuše.
Ova slika inspirisala je istoimeni roman Trejsi Ševalije, a kasnije je roman inspirisao film u kome glavnu ulogu tumači Skarlet Johanson, kao i pozorišnu predstavu. U njemu je fikcijski prikazan nastanak ove slike: slikar se zbližava sa jednom sluškinjom, zapošljava je kao svoju asistentkinju i ona mu pozira, noseći minđušu njegove žene.
Postojanost pamćenja
- autor: Salvador Dali
- godina slikanja: 1931.
- lokacija: Muzej moderne umetnosti, Njujork
Prepoznatljivo, nadrealističko delo Salvadora Dalija podseća nas na prolazni, pa i propadljivi karakter vremena – što sugeriše crveni sat prekriven mravima. Slika prikazuje pejzaž nalik plaži, Dalijevu verziju poluostrva Cap de Creus, sa objektima preko kojih zidni satovi klize i cure. Jedan od satova nalazi se i preko apstraktnog autoportreta slikara, koji leži i sniva.
Smatralo se da je inspirisana Ajnštajnovom Teorijom relativiteta, ali ekscentrični Dali daje vrlo nepretenciozan odgovor: satovi predstavljaju sir kamamber koji se topi na Suncu.
Dali je na ovom delu zasnovao brojne kasnije litografije i skulpture, a simbolički prikaz čvrstine i mekoće glavni je element njegovih nadrealističkih dela iz tog perioda.
Mnogi smatraju da je za izuzetnu popularnost koje slike imaju potrebno mnogo više od tehnike – a to je puka sreća.
Za one što stvari ne prepuštaju slučaju i žele da rade na svom slikarskom umeću, tu je BAH kurs slikanja u Beogradu – naučite kako da prenesete emocije i ideje četkicom, a univerzum će se postarati za ostalo.
Ako se i ne proslavite, uživaćete u svom radu – a to je stvar koja nema cenu.
