Kako izgleda prijemni ispit na umetničkim fakultetima u Srbiji

Umetnički fakulteti oduvek su sinonim za kulturno i kreativno izražavanje, a upis na ove fakultete i njihovo studiranje predstavlja stvar prestiža i određenog kulturnog nivoa. Univerzitet umetnosti u Beogradu osnovan je još davne 1957. godine kao Akademija umetnosti, koja je predstavljala zajednicu ostalih umetničkih akademija. Sami fakulteti u okviru Univerziteta su malo stariji i imaju dužu tradiciju.

Univerzitet umetnosti u Beogradu kao i ostale institucije iz oblasti umetnosti u Srbiji danas promovišu umetničku kreativnost i raznovrsnost kao obeležje nacionalne kulture Srbije. Velikim spektrom studijskih programa iz umetničkih oblasti, visoko kvalitetnim nastavnim kadrom, kao i umetničkom delatnošću, Univerzitet umetnosti u Beogradu danas predstavlja kulturni centar ne samo u regionu, već i šire od granica Balkana.

Uklopljeni u evropski Bolonjski nastavni proces ovi fakulteti doprinose razvoju evropskog univerzitetskog umetničkog obrazovanja. Univerzitet umetnosti u Beogradu objedinjuje 4 umetnička fakulteta:

• Fakultet muzičke umetnosti
• Fakultet likovnih umetnosti
• Fakultet dramskih umetnosti
• Fakultet primenjenih umetnosti

Prijemni ispit na svakom od ovih fakulteta podrazumeva, pored nezaobilaznog talenta, i dosta pripreme. BAH kao kreativna radionica i svojevrsna kuća umetnosti nudi svim zainteresovanim budućim studentima pripremne časove za upis na umetničke fakultete. Rad u profesionalnoj atmosferi pomoći će svim kreativnim dušama da izraze svoj talenat, a postoji i mogućnost individualnih časova.

Fakultet primenjenih umetnosti Beograd – prijemni ispit

Za one koji žele da upišu Fakultet primenjenih umetnosti prijemni ispit je prvi i najteži korak ka ostvarenju tog cilja. Upis studenata na osnovne akademske studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu obavlja se u nekoliko etapa, a sastoji se od ispita za proveru sklonosti i sposobnosti. Taj ispit, u zavisnosti od smera, traje četiri, pet ili šest dana. Svakog dana kandidati rade po četiri sata na ispitnim zadacima.

Osnovne studije na ovom fakultetu podrazumevaju tri programa:

• primenjena umetnost (primenjeno slikarstvo; primenjeno vajarstvo; grafika i knjiga; fotografija; animacija; keramika; scenografija; scenski kostim; savremeno odevanje)
• dizajn (grafički dizajn; industrijski dizajn; dizajn enterijera i nameštaja; tekstil)
• konzervacija i restauracija (konzervacija i restauracija slika i umetničkih dela na papiru; konzervacija i restauracija skulptura i arheoloških predmeta)

Primenjeno slikarstvo – šestodnevni prijemni ispit

Osnova prijemnog ispita na ovom smeru su slikanje i crtanje. Prvi i drugi dan ispita je crtanje na natron papiru formata 70×100 cm. Tehnika koja se koristi se grafitna olovka, ugljen ili suvi pastel. Treći i četvrti dan je slikanje, na papiru istog formata, a dozvoljene su sve slikarske tehnike na vodenoj osnovi.

Peti dan ispita je slikanje portreta – valersko rešenje, na natron papiru formata 50×35 cm, dok je šestog dana takođe slikanje portreta, ali kolorističko rešenje. I za oslikavanje portreta dozvoljene su sve slikarske tehnike na vodenoj osnovi.

Primenjeno vajarstvo – četvorodnevni ispit

Prvi i drugi dan ispita kada je vajarstvo u pitanju podrazumevaju crtanje na natron papiru formata 70×100 cm, tehnikom ugljen, grafitna olovka, suvi pastel i sl. Treći i četvrti dan ispita radi se vajanje portreta po živom modelu, a tehnika koja se koristi jeste vajanje u glini.

Grafički dizajn – šestodnevni ispit za proveru sklonosti i sposobnosti

Prvi i drugi dan ispita podrazumevaju crtanje na natron papiru formata 70×100 cm, a tehnike koje su na raspolaganju su ugljen, grafitna olovka, suvi pastel i sl. Treći i četvrti dan ispita je slikanje na natron papiru istog formata, a tehnike koje mogu da se koriste su tempera i akvarel gvaš.

Peti dan ispita podrazumeva grafičke komunikacije i idejni projekat znaka, piktograma (crno-belo). Radi se na hamer papiru formata 29,7×42 cm, tehnikom po izboru. Šesti dan obuhvata izradu plakata ili prostorne grafike, a idejni projekat je plakat ili ambalaža. Radi se na hamer papiru istog formata, a potencijalni studenti takođe sami biraju tehniku.

Konzervacija i restauracija slika i umetničkih dela na papiru – šestodnevni prijemni ispit

Prvi i drugi dan ispita obuhvata crtanje, na istovetnom papiru i tehnikama kao i za ostale smerove. Treći i četvrti dan je slikanje, temperama ili akrilik tehnikom na natron papiru formata 70×100 cm.

Peti dan ispita radi se rekonstrukcija (po reprodukciji štafelajne ili zidne slike), tenika je akvarel, tempera ili akrilik, a radi se na papiru A3 formata – 29,7×42 cm. Šesti dan je izrada kopije (po reprodukciji štafelajne ili zidne slike). Tehnike su tempera ili akrilik, a format koji se koristi je A3 (29,7×42 cm). Pored toga radi se intervju sa kandidatima informativnog karaktera o sklonostima i sposobnostima za struku, u trajanju do 10 minuta.

Važno je napomenuti da Fakultet primenjenih umetnosti obezbeđuje papir, dok opremu, materijal i pribor moraju poneti sa sobom svi kandidati.

Fakultet likovnih umetnosti – prijemni ispit

Svi kandidati koji konkurišu na Fakultet likovnih umetnosti prijemni ispit su u obavezi da polažu. Ispit je osmišljen tako da proveri posebne sklonosti i sposobnosti za studiranje likovnih umetnosti. Ispit za proveru sklonosti i sposobnosti traje šest dana i obuhvata sledeće:

Slikarski i Grafički odsek:

• Crtanje portreta (u prirodnoj veličini) sa šakama, po modelu, dva dana (8 časova) ugljenom na natron papiru čija je veličina 70x100cm.
• Crtanje akta po modelu, tri dana (12 časova) ugljenom na natron papiru čija je veličina 70x100cm.
• Slikanje mrtve prirode, jedan dan (4 časa) materijalima na vodenoj osnovi (akvarel, tempera, gvaš) na akvarel papiru čija je veličina 70x100cm.

Vajarski odsek:

• Vajanje portreta (u prirodnoj veličini) po modelu, četiri dana (16 časova).
• Crtanje akta po modelu, dva dana (8 časova) ugljenom na natron papiru formata 70×100cm.

Kada je u pitanju Akademija likovnih umetnosti, pravo da konkurišu za upis u prvu godinu osnovnih studija imaju svi kandidati koji su stekli srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju.

Lica koja nemaju završenu srednju školu polažu dopunski ispit koji se sastoji od:

• pisanog rada iz srpskog jezika, tema iz oblasti likovnih umetnosti;
• usmenog ispita iz: istorije srpske i svetske književnosti i opšte istorije i nacionalne istorije

Ovaj ispit kandidati polažu po programu srednjeg školskog obrazovanja u četvorogodišnjem trajanju.

Fakultet dramskih umetnosti – FDU prijemni

Jedan od najpoznatijih umetničkih fakulteta u Srbiji, svakako je i Fakultet dramskih umetnosti, popularni FDU. Studente na ovom fakultetu očekuju dva smera: gluma i dramske i audiovizuelne umetnosti. Kada je Fakultet dramskih umetnosti prijemni u pitanju, dobro je znati da na svakom od ovih smerova i modula u okviru smerova, postoje dva dela ispita – širi i uži izbor, a u svakom od njih kandidati ostvaruju određene bodove, koje dodeljuje stručni žiri. Na osnovu utiska žirija i dodeljenih bodova formira se lista na osnovu koje se upisuju kandidati.

Za razliku od Fakulteta primenjenih umetnosti i fakulteta likovnih umetnosti, FDU nema oblasti koje možete uvežbati u BAH kreativnoj radionici, ali je univerzitet koji je iznedrio neke od najvećih glumačkih legendi ovih prostora, kao i vrsne reditelje, scenografe, kostimografe i dr.

Pored ovih postoje i brojni drugi umetnički fakulteti u Beogradu i šire u Srbiji na koje mogu konkurisati svi zainteresovani kandidati, a među njima su: Fakultet savremenih umetnosti, Umetnički fakultet Novi Sad, Fakultet za grafički dizajn, Fakultet za umetnost i dizajn… Među njima je najpoznatiji Fakultet savremenih umetnosti, ranije poznat kao Akademija lepih umetnosti na kom predaje renomirani kadar.

Studiranje na umetničkim fakultetima nije lako, ali čini se da je lakše nego sam prijemni ispit koji ume da bude izuzetno naporan i zahtevan, a selekcija je izuzetno rigorozna. Ipak, uz odgovarajuću pripremu i rad sa profesionalcima koji vam mogu pomoći da se spremite za prijemni ispit, upis na ove fakultete i ne mora biti bauk.