Kako je kaligrafija oblikovala kompaniju Apple
Koliko god drevna bila veština kaligrafije, njen uticaj se oseća do dana današnjeg kroz svakodnevnu upotrebu računara, mobilnih telefona i mnogih uređaja. Za to je zaslužan čovek koji je svoje kaligrafsko umeće iskoristio u kreiranju jednog od najvećih brendova današnjice, kompaniju Apple. Reč je o osnivaču ove kompanije, Steve Jobs-u.
Steve Jobs i kurs kaligrafije
Steve Jobs je poznat kao neko ko je napustio svoje studije fakulteta Reed u Oregonu na prvoj godini studija. On je smatrao da je bespotrebno potrošiti ušteđevinu svojih roditelja na obrazovanje koje njemu lično neće pomoći u daljoj karijeri irazvoju. Za njega se to ispostavilo kao sjajan izbor u ovom slučaju.
Tako je na polovini prve godine, kada je već odlučio da će napustiti studije, postao slobodan da izabere predmete koje će do kraja godine slušati. Kako je na Univerzitetu Reed jedan od najposećenijih i najcenjenijih predmeta bio kurs kaligrafije, mladi Steve se odlučio upravo za njega.
U to vreme profesor kaligrafije bio je Robert Paladino, čovek koji je oblikovao kaligrafsko umeće hiljadama studenata univerziteta Reed u Oregonu. U svojim intervjuima, rekao je da je Steve Jobs bio jedan od uzornijih studenata koji je pomno upijao sva znanja koja je mogao da mu prenese i da mu je posebno drago što je uspeo da približi kaligrafiju svim ljudima.
“ Odlučio sam se za kurs kaligrafije. Naučio sam više o serif i sans-serif fontovima, o različitim razmacima između slova i kombinacijama pisama. Za mene je to bilo očaravajuće! Ništa od toga u tom trenutku nije izgledalo kao korisno u mom životu. Ali 10 godina kasnije, kada smo dizajnirali prvi Mcintosh računar, sve je dobilo smisao. Svoje kaligrafsko znanje sam implentirao u njega i postao je prvi računar sa prelepim fontovima. Da nisam napustio svoje studije, nijedan računar danas ne bi imao višestruke fontove. – rekao je Steve Jobs“
(Prethodni pasus napisan je fontom Helvetica koji je zvanični font Apple uređaja)
Kako je Steve Jobs iskoristio svoje kaligrafsko umeće
Tokom kreiranja prvog Mcintosh računara 80tih godina prošlog veka, Steve je shvatio da mehanička i bezlična slova koja su se koristila na tadašnjim računarima ne donose lični doživljaj. Zato je iskoristio svoje kaligrafsko umeće kreirajući fontove koji su promenili istoriju i omogućili svima da budu kaligrafi na svom računaru.
Angažovao je dizajnerku Suzan Ker sa kojom je kreirao veliki broj fontova različitih stilova i veličina. Prva ideja je bila da ih nazove prema lokalnim stajalištima vozova u FIladelfiji, ali je ipak promenio mišljenje i nazvao ih prema gradovima koje je voleo: London, Čikago, Ženeva, Toronto, Venecija, Los Anđeles i San Francisko.
Ova imena su imala prednost jer su oslikavala karakter upravo tih gradova, pa je font London bio staromodan, Venecija je pružala zanatski osećaj, dok je Ženeva posedovala čist švajcarski stil. Nakon toga, kreirani su neki od fontova koji su svima danas poznatiji, a to su Times New Roman i Helvetica (zvanični font svih Apple uređaja).
Sve ovo je bio početak ogromne promene u svakodnevnom odnosu ljudi sa slovima i njihovim stilom. Svako je dobio priliku da oseti kaligrafiju i kroz jedan klik promeni svoj stil pisanja.
Danas nije tako lako pronaći Jobs-ove originalne fontove jer su značajno promenjeni i dorađeni, ali ono što su oni učinili u mnogome je promenilo način pogleda na kucanu reč i slova. Štampači su promenili svoju tehnologiju kako bi ispratili ovu novinu, a suparničke kompanije IBM i Windows su iskopirali novinu koju je Apple doneo.
Nekada jedan hobi, zanimanje za nešto što nema posebnu perspektivu, može doneti neočekivanu korist u budućnosti jer svako znanje se nekada islati.
Pitanje je da li ćete ikada uspeti svoje kaligrafsko umeće uspeti da iskoistite na način na koji je to uspeo Steve Jobs, ali sigurni smo da postoji bar 5 načina da kreativno upotrebite veštinu kaligrafije.
Beoart House organizujekurs kaligrafije u Beogradu gde ćete imati priliku da se upoznate sa ovom drevnom veštinom lepog pisanja i shvatite u šta se to zaljubio osnivač Apple-a.