Krik – koja priča se krije iza ove slike?
/
/
Krik – koja priča se krije iza ove slike?

Krik – koja priča se krije iza ove slike?

Edvard Munk naslikao je jednu od najpoznatijih slika moderne umetnosti, Krik, a posebna je po tome što se kroz vizuelno može doživeti i zvuk. Slika hipnotiše i zbunjuje posmatrača, tako da više ne zna da li je možda on ta osoba koja vrišti i posmatra se pomoću ogledala, ili samo vidi drugu osobu.

Munk je svojim delima snažno uticao na slikare ekspresionizma u Nemačkoj, kao i u srednjoj i severnoj Evropi. Njegova dela mogu se doživeti na razne načine, jer su često na njima prikazane neprijatne scene, koje mogu čak biti i morbidne.

Slikar je kroz umetnost želeo da predstavi najrazličitija osećanja koja čovek može da doživi, od kojih su neka strah, bes, ljutnja, depresija, ljubomora. Jedna od takvih slika je Krik, na kojoj se može videti silueta čoveka koji vrišti i zbog toga niko ne ostaje ravnodušan na to delo. 

slika na platnu osobe koji se drži za glavu

Nastanak i opis dela koje intrigira posmatrače

Krik slika je nastala u periodu između 1893. i 1910. godine, kao savršen spoj ekspresionizma i simbolizma, prikazujuću već pomenutu figuru čoveka kako stoji na mostu nasuprot krvavocrvenog neba. 

Munk je sliku Krik predstavio u 4 različite verzije, 2 se nalaze u Norveškom nacionalnom muzeju, a jedna pripada muzeju u Oslu, dok je preostala verzija u privatnoj kolekciji. Predviđa se da ona vredi 80 miliona dolara, iako kada se uzme u obzir raritet dela može vredeti i više.

Ona je trenutno u posedu Pitera Olsena, u čijoj porodici boravi već 70 godina. On kaže da je njegova porodica dovoljno uživala u slici i skromno je čuvala za sebe i da je došlo vreme da se ponudi ostatku sveta. Piter je na sudu uspeo da nasledi sliku od svoje majke, nakon što je dokazivao da ona to delo nije ostavila njegovom bratu.

Lokacija na kojoj je nastala slika pripada istočnom delu Osla i posmatra se sa brda Ekerberg. U neposrednoj blizini se nalazila bolnica za mentalno obolele, u kojoj je boravila umetnikova sestra Laura, koju je on često posećivao.

Kako je Edvard Munk doživeo Krik?

Kada je u pitanju Edvard Munk Krik je njegova najpoznatija slika, a priča koja priča koja se krije iza nje je neobična i retko je možemo doživeti. Dok je šetao sa prijateljima, Munk je ugledao veličanstven prizor na nebu, koje je postalo jarko crveno, dok je sunce polako nestajalo. Njegovi prijatelji su nastavili sa šetnjom, dok je Munk osetio neobjašnjiv umor i kada je stao, čuo je jak krik u prirodi. 

Krik slika simbolizuje ljudsku emociju, koja se najbolje može objasniti mešavinom straha i tegobe. Delo podseća na ranija Munkova ostvarenja, koja su zbog jedinstvenosti i drugačije posmatrane ljudske prirode uticala na potonja umetnička izražavanja. Krik se često povezuje sa Ničeovom objavom smrti Boga, ali i Šopenhauerovom filozofijom.

Povezanost Krika sa Munkovim životom

Edvard Munk je rođen 12. Decembra 1863. godine, a tokom detinjstva suočio se sa gubitkom majke i sestre izazvanom tuberkulozom. Prema njegovim rečima, bolest, ludilo i smrt bili su anđeli koji su se okupili oko njegove kolevke, a nakon toga sledili su ga čitavog života. 

Pored bolnih smrtnih slučajeva koje je doživeo u svojoj porodici, živeo je okružen decom iz siromašnih porodica, koju je njegov otac, lekar često morao da leči. Scene iz privatnog života, bol, smrt, bolest često su predstavljene u njegovim delima, a takav prizor prate tamne i sumorne boje.

Edvard Munk nije imao pozitivna iskustva i kada su žene u pitanju, što ga je često dovodilo do negativnih osećanja. Sve prolazne avanture sa ženama, često i udatim, završavale su se tragično, a on je iz tih odnosa izlazio depresivan i isfrustriran. Žene na slikama prikazuje kao krhka bića, ili kao vampirice koje progone muškarce kako bi ih usmrtile.

Slika na platnu osobe sa krikom

Na pragu rugla umetnosti

U trenutku kada je nastao Krik, novi umetnički pravac ne samo da nije bio prihvaćen, već je često bio predmet osuda. On je bio u suprotnosti sa impresionizmom, dok se akcenat stavlja na ljudska osećanja, proistekla iz socijalnih i psiholoških nagona, uz povremenu notu pejzaža i mrtve prirode. 

Prva izložba koju je Munk održao, a vezana je za novi umetnički pravac bila je 1892. u Berlinu i izazvala je mnoge kritike od strane kritičara i predstavnika vlasti. Oni su nove tehnike koje su uvedene u umetnost i nazvane novim pravcem, ekspresionizmom smatrali sramotom i ruglom umetnosti. 

Kasnije će ekspresionizam smetati i nacistima, jer viša rasa ne treba da pokazuje emocije ili  slabost, što je u suprotnosti sa hijerarhijskim nacizmom. Munku nije smetala osuda kritičara, već ga je dodatno podstakla da slika i svoja dela izlaže u Parizu i Oslu. Kasnije je ponovo izlagao u Berlinu, ali ta izložba je prošla bez velikih osuda.

Ko ima pravo na Krik?

Kao i svako vredno umetničko delo i Krik (Vrisak) je bio interesantan za krađu. Prvi put je ukradena jedna od verzija 1994. godine, ali je ubrzo vraćena. Nakon deset godina ukradene su i druge dve verzije, ali su i one vraćene. Jedina verzija koja je na prodaju teško će doći nekome u posed, jer retko koji muzej ima toliko novčanih sredstava da bi mogao da je kupi.

Slika Edvarda Munka – Krik spada u najskuplje slike, pa poznavaoci umetnosti cinično govore da bi ovo delo jedino mogao da kupi muzej koji je osnovala kraljevska porodica. Ovaj komentar odnosi se na državu Katar, koja je Sezanove “Kartaše” platila 250 miliona dolara.  

Start typing and press Enter to search

Shopping Cart