Rimska umetnost – antičko slikarstvo, mozaik i vajarstvo

Viševekovno antičko carstvo, ostavilo je veliki trag u istoriji, i po mnogo čemu ostalo prepoznatljivo i danas. Tako je rimska umetnost postala simbol jednog vremena, naroda i istorijske epohe u kojoj je bio imperativ istaći raskošnost, moć i ideje. 

Za vreme Rimskog carstva antička umetnost doživela je procvat. Umetnost starog Rima bila je aristokratska, stvorena da iskaže dominaciju i bogastvo koje je imperija imala tada. Zavirite u antički umetnički kutak, i upoznajte rimsku kulturu na čijim temeljima počivaja umetnost kakvu poznajemo. 

Rimska umetnost – dve faze razvitka 

S obzirom na veličinu Carstva, i mnogobrojne kolonije koje je ono imalo, rimska umetnost ne predstavlja tvoreninu jednog naorda i kulture, već je ona produkt mešavine različitih tradicija okupljenih pod okriljem iste imperije. 

Kada kažemo rimska umetnost mislimo pre svega na njihovo slikarstvo, skulpture, mozaike,  i čuvenu arhitekturu, koja je bila ispred svog vremena. 

Umetnost starog Rima deli se na dve faze: 

• klasična rimska umetnost  
• kasno-antička umetnost

Prva faza rimske umetnosti obeležena je pravilima koja su važila još u antičkoj Grčkoj. Nakon krize u 3. veku, Carstvo je podeljeno na gotovo samostalne provincije, koje je u 4. veku ujedinila nova religija – hrišćanstvo. Ova previranja i promene zabeleženi su upravo kroz umetnost.

Razlika se opaža u ilustrovanju religijskih motiva, u kojima se može videti prelaz od rimske religije do hrišćanstva. 

Prvu fazu odlikuje posvećenost slikarstvu i sklupturi, zbog čega se njihova samostalnost dovodi u pitanje, s obzirom da su bile pod uticajem pređašnjih kultura. U drugoj fazi razvija se arhitektura, koja se smatra jednim od najvećih stvaralačkih podviga Rimskog carstva. 

Rimsko slikarstvo – grčki uticaj i težnja ka naturalizmu 

Rimsko slikarstvo bilo je pod velikim uticajem grčkog. Tako je nastala tendencija usmerena ka zidnom slikarstvu, odnosno ukrašavanju zidova privatnih kuća, zgrada i vila tog vremena. Oslikavani su i verski objekti i gradske kuće, a danas ovo poznajemo kao freskoslikarstvo. Ovakve primere možemo pronaći u drevnom gradu Pompeji, Herkulaneumu i u Rimu. 

Rimsko slikarstvo bilo je naklonjeno naturalizumu, izraženi su detalji, a posebno se obraća pažnja na oči, koje postaju fokus umetničkih dela tog vremena.

Kada je reč o tehnikama, osim freskoslikarstva razvija se i mozaik, koji je bio izuzetno značajan deo rimske umetnosti, a u jednom trenutku je i preovladao nad slikom. 

Gde je sačuvano rimsko slikarstvo? 

Svojevrsni i autentični spomenici kulture, odnosno produkti rimskog slikarstva sačuvani su u najvećoj meri u Pompeji i Herkulaneumu, i to zbog neverovatne okolnosti koja ih je zadesila – erupcija vulkana Vezuv. 

Ohlađena lava “konzervirala” je u pepelu gotovo čitava naselja, pa su tako ova dva lokaliteta jedne od najvećih riznica antičkih spomenika kulture.

Jedan od upečatljivih umetničkih dela predstavlja mozaik koji prikazuje helenistički motiv “Bitka kod Isa” u kojoj Aleksandar Veliki pokorava persijskog cara Darija. Ovde se na jasnom primeru vidi uticaj helenističkog slikarstva na rimsku umetnost. 

Na ovom mozaiku se potencira ilustracija ljudskog mnošva i sile, oslikane su senke i nedefinisani oblici koji naglašavaju atmosferu događaja koji je predstavljen na mozaiku. 

Motivi korišćeni za izradu rimskih mozaika 

Rimska umetnost je bila formirana na pretežno sličnim motivima, koji su opisivali njihovu svakodnevicu a to se posebno može videti na sačuvanim mozaicma. Motivi koji se nalaze na njima birani su iz lova, moreplovstva, prikazuju se mitološke firgure kao i zanosni vrtovi tog vremena.

Ono što je zanimljivo je da su u ostacima spavaćih soba u kućama građenim za vreme Rimskog carstva pronađeni mozaici sa različitim erotskim motivima. Ova pojedinost je ilustrovala duh naroda kroz nešto drugačiju prizmu. 

Rimski mozaici su bili karakteristični i po tome što se kod njih pojavljuje perspektiva, kao i težnja da se prikaže šta je bliže a šta dalje. Ovo se značajno razlikovalo od egipatskih mozaika koji su na slikama u prvi plan stavljali ono što je važnije.

Freskoslikarstvo u Rimskom carstvu 

Umetnost starog rima krasilo je i freskoslikarstvo, a mnoge gradske kuće i važni javni objekti bili su ukrašavani zidnim slikama, odnosno freskama. 

Prve freske su imale za cilj da ilustruju arhitektonsku perspketivu sa iluzijom mermernih ploča i dekorativnih stubova, koji su bili okvir za iluzionističke pejzaže. Ova tendecija preovladavala je od 2 veka p.n.e. do prve polovine 1. veka p.n.e..

Kasnije nastaju slike pejzaža koje su bile daleko uverljivije od prvih rađenih freski. U drugoj polovini 1. veka p.n.e. nastale su mnoge freske sačuvane u Pompeji. Oslikana su tela u elegantnim pozama i raskošne draperije, prikazana je slojevitost, koja se kasnije ponovo otrkiva za vreme renesanse. 

Rimsko slikarstvo prikazano kroz portret 

Umetnost starog Rima našla je mesto i za portrete kojih je bilo malo, ali su svakako značajan deo ove umetničke riznice. Oslikavani su na drvenim pločicama, izuzetno zahtevnom tehnikom u kojoj se mora brzo slikati, što je doprinelo tome da slike odišu svežinom.  

Najlepši portreti rimskog slikarstva sačuvani su u Egiptu. Najstariji portreti sačuvani su zahvaljujući drevnom egipatskom običaju da se portret preminulog pričvrsti za telo koje je pre toga mumificirano. 

Vajarstvo starog Rima – pobede i junaci uklesani u reljefu

Vajarstvo se u Rimskom carstvu razvijalo od 6. veka p.n.e pod uticajem Etruraca, a od 3. veka p.n.e preovladava grčki uticaj. Kao motiv bio je prisutan portret, ali i biste, među kojima su najznačajnije one na kojima su prikazani Cezar i Ciceron. 

Izrađeno je i mnoštvo reljefa koji su slavili istorijske ličnosti i događaje iz doba Avgusta. Među njima se nalaze i reljefi na Titovom luku, na Trajanovim stubovima, kao i oni koji su prikazivali Marka Aurelija. 

Rimsko vajarstvo izdvojilo se po tome što je tendenciozno prikazivalo pojediče i karakteristične osobine likova i događaja. To se može uočiti na mnoštvu portreta rimskih građana tog doba. 

Rimska umetnost je kolekva stvaralaštva koje danas znamo, i kao takva izuzetno je značajna. Svaki njen aspekt krije drevne priče dalekih vremena, i samim tim osim umetničke i estetske vrednosti imaju i onu istorijsku.