Vinsent van Gog – slike i život između genijalnosti i ludila
/
/
Vinsent van Gog – slike i život između genijalnosti i ludila

Vinsent van Gog – slike i život između genijalnosti i ludila

Vinsent van Gog (Vincent van Gogh, 1853-1890) je bio postimpresionistički slikar, holandskog porekla. Nadaleko poznat čuveni slikar Van Gog bio je jedan od trojice najvećih slikara i jedan od najcenjenijih umetnika uopšte, a sve te odlike su mu pripisane mnogo godina posle njegove smrti.

Za života Van Gog nije osetio ni trunku počasti koje slava donosi sa sobom. Bio je nepoznat, nepriznat, a dok je bio živ uspeo je da proda samo jednu sliku. Usled teškog detinjstva i brojnih psihičkih problema, Van Goga je kroz ceo život pratila beda i teška stanja potištenosti i duševne teskobe.

U daljem tekstu pročitajte zašto su genije i ludak glavni epiteti koji se danas vezuju uz ime Van Goga, saznajte kakvo je detinjstvo i život imao jedan od najcenjenijih umetnika, kada je počeo da slika, kao i pojedinosti o nekim njegovim najistaknutijim slikama.

Van Gog detinjstvo – težak period života jednog umetnika

Vinsent van Gog je odrastao u porodici kalvinističkog shvatanja. Ova stroga hrišćanska doktrina u kojoj se vernik mora prilagoditi vrlo nehumanim načelima vere smatra da dete po rođenju preuzima Adamov greh, te da je od rođenja prokleto – i upravo tako se osećao mali Vinsent van Gog.

Tačno godinu dana pre rođenja danas slavnog umetnika, umro je njegov brat koji je nosio isto ime kao Van Gog. To je samo jedan od razloga zašto se Vinsent osećao kao da živi tuđ život, kao kopija svog brata sa unapred zadatim zadatkom – da nadoknadi prazninu koju su njegovi roditelji osećali izgubivši sina.

Ono što je nesumnjivo veoma uticalo na detinjstvo, a kasnije i život slikara je činjenica da mu je brat bio sahranjen pokraj kuće u kojoj je odrastao, te je Van Gog morao svakog dana prolaziti pored groba na kojem je bilo urezano njegovo ime.

Kalvinistički način vaspitanja i tragedija brata su imali razorne posledice za mladog Van Goga. Vincent je samo tražio da ga drugi vide, čeznuo je da bude kao svi drugi, a njegove ambicije su bile odbačene, nisu mu dozvolili ideale kojima je težio.

Kada je u pitanju slikar Van Gog detinjstvo koje je on proživeo zasigurno nije ono koje mnogi od nas pamte i kojeg se rado sete, ali mu je upravo ono i sve što je kao mali doživljavao, probudilo želju za stvaranjem umetnosti.Crveni vinogradi, Van Gog

Van Gog i život ljubavi kojem je težio

Celog svog života, Van Gog je tražio osobu koja bi voleo, tražio je osobu kojoj bi se posvetio i dao kompletno, ali nije imao sreće da je pronađe. Žene u koje bi se zaljubljivao su ga grubo odbijale i napuštale, što je ostavljalo debeli trag na život umetnika.

Isto mu se dešavalo i sa prijateljima sa kojima je živeo – bivao je napušten i ostavljen na samostalan život još od rođenja. To je bilo breme koje je slikar Van Gog nosio celog svog života, kao i mnogi poznati umetnici iz prošlosti, kao što je na primer Frida Kahlo – umetnica nepresušne inspiracije.

U svojoj samoći, pokušao je da se posveti Bogu, kako su radili i njegov otav i deda, ali nije pronalazio utehu u veri. Kako mu nije išlo za rukom da pronađe lepotu u životu, stvorio je sam svoj vlastiti svet lepote.

Van Gog slikarstvo – počeci i kobni završetak

Vinsent van Gog je slikarstvom počeo da se bavi kao jako mlad, posle dvadesete godine. Nije bio akademski obrazovan, ali to se nije moglo videti na njegovim delima. Za nepunih sedamnaest godina života, naslikao je oko dve hiljade crteža i slika koje su svoju popularnost stekle tek nakon smrti umetnika.

Ozbiljniju aktivnost u crtanju umetnik je počeo u 27-oj godini, dok je u 28-oj počeo da slika, pa je Van Gog slikar koji se bavio i crtanjem i slikanjem. Još kao mali, u školi je počeo da slika vodenim bojama, a iz tog perioda je sačuvan samo mali broj njegovih radova.

Uprkos bolesti, Van Gog je lepotu života pronalazio je u oslikavanju pejzaža, likova Arležana među kojima je živeo, mrtve prirode i motiva sa cvećem. Iako je iza sebe ostavio impozantan broj dela, poslednje godine života, Van Gog je proveo u bedi i nemaštini, slomljen napadima epilepsije, alkoholom i depresijom.

Van Gog i umetnost koja ga je dovela do tragičnog kraja

Zbog griže savesti sa kojom je živeo tokom celog života, Van Gog je bio sklon samokažnjavanju. Ono što mnogi znaju je činjenica da je ovaj svetski poznat umetnik sebi odsekao uvo, po čemu je danas takođe prepoznatljiv.

Do ovog sloma je došlo nakon svađe sa prijateljem, francuskim slikarom Polom Gogenom na koga se Van Gog ugledao od početka svog stvaranja, a sa kojim je i živeo i stvarao jedan deo svog života.

Zbog ovog čina, slikar Van Gog je odveden na kliniku na lečenje, jer se verovalo da to što je digao ruku na sebe prikazuje njegovo teško duševno stanje.

Vinsent Van Gog slikar koji je danas poznat širom sveta, oduzeo je sebi život u 37-oj godini života, repetirajući pozajmljeni pištolj sebi u grudi, baš ispod drveta koje je naslikao. Smatra se da je okidač za ovaj kobni događaj verovatno bilo trenutno nezadovoljstvo slikanjem.

Van Gog slike koje kriju svu tegobu, ali i veličinu umetnika

Kada je u pitanju slikar Van Gog stvaralaštvo koje je ostavio iza sebe mnoge ne ostavlja ravnodušnim. Slike Van Goga su vrlo prepoznatljive širom sveta. Tokom svog stvaranja, Van Gog je kopirao Milea, Gogena i Lotreka.

Kreirao je mnoge samoportrete tokom života, te se smatra da je bio plodan samoportretista koji je samog sebe slikao više od 43 puta u periodu od 1886. do 1889. godine. Tokom poslednjih nedelja svog života, Van Gog je naslikao mnogo slika, ali među njima nije bio nijedan samoportret, već samo i isključivo priroda.

Mnoge slike Van Goga važe za najskuplja dela ikada prodata. U nastavku se upoznajte sa pojedinostima o najistaknutijim delima jednog od najpriznatijih autora umetničke scene.

Suncokreti – serija slika mrtve prirode

Kada je u pitanju umetnik Van Gog slike koje su vrlo karakteristične i svima dobro poznate su one na kojima je slikar oslikavao suncokrete. U početku je slikao položene suncokrete na zemlji, a zatim se okrenuo buketima suncokreta u vazi.

Zabeleženo je da je jedna od slika prodata u Londonu jednom japanskom preduzeću za skoro 25 miliona funti, dok je slika “Vaza sa petnaest suncokreta” prodata japanskom muzeju Sompo za čak 82 miliona dolara.

Zvezdana noć – najpoznatije remek delo Van Goga

Sliku “Zvezdana noć” Van Gog je naslikao 1889. godine, mesec dana nakon odlaska na kliniku i nešto više od godinu dana pre tragičnog završetka života. Nema sumnje da je ovo delo najpoznatije delo ovog umetnika.

Godine 1941, slika je prodata muzeju moderne umetnosti u Parizu, a iako joj se ne zna tačna cena, veruje se da se kreće između 100 i 150 miliona dolara. Slika prikazuje seoski pejzaž noću, s ravnim brežuljcima u pozadini – predstavlja prizor uznemirenog treperenja elemanata prirode i ljudskog sveta.

Danas se ova slika čuva u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku.

Zvezdana noć, Van GogCrveni vinogradi – jedina prodata slika za života umetnika

Ovo delo, slikar Van Gog je naslikao za vreme boravka u gradu Arl, na jugu Francuske. Period kada je nastalo ovo umetničko delo se smatra najproduktivnijim u čitavom umetnikovom životu.

Inspiraciju je pronalazio u pejzažima i pogledom na grad i selo. Crvenim vinogradom je bio oduševljen i slikao ga je po sećanju kako je nagovestio svom bratu Teu u pismu. Slika je prvi put izložena u Briselu i prodata Ani Bok za 400 franaka. Danas se slika čuva u Puškinovom muzeju u Moskvi.

“Uložio sam svoje srce i dušu u umetnost, izgubio sam svoj um u procesu” – Vinsent van Gog. Uprkos teškom detinjstvu, a i životu kasnije, Van Gog je uspeo da uz pomoć svega na šta nije mogao da utiče stvori nešto po čemu će se pamtiti mnogo godina posle njegovog života.

Danas je muzej Van Goga u Amsterdamu mesto gde se čuvaju mnoga dela umentika, kao i pisma koja je razmenjivao sa svojim mlađim bratom Teom. Ukoliko vas inspirišu dela ovog umetnika, i imate želju da svoja osećanja iskažete kroz kreativnost, dođite kod nas da zajedno stvaramo umetnost.

Start typing and press Enter to search

Shopping Cart