Marina Abramović – od slikarke do umetnice performansa
/
/
Marina Abramović – od slikarke do umetnice performansa

Marina Abramović – od slikarke do umetnice performansa

Marina Abramović važi za jednu od najpoznatijih umetnica performansa. Od samog početka bavljenja umetnošću, privlačila je pažnju, a njen život bio je izložen javnosti koju je intrigirala svakim novim performansom.

Rođena je u Beogradu 1946. godine, neposredno po završetku rata. Umetnost je bila prisutna u njenoj porodici, majka je jedno vreme radila i kao direktorka Muzeja revolucije u Beogradu. O njenoj ulozi u Marininom životu dosta se polemiše, ali sigurno je da je porodica ostavili veliki trag u formiranju ličnosti velike umetnice, a kakav je njen razvojni put bio pročitajte u nastavku teksta.

Akademija likovnih umetnosti i rani radovi

Marina Abramović 1965. godine upisala je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, a postdiplomske studije završila je u Zagrebu. Počela je i da radi kao predavač na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu, a onda je izlagala svoje prve radove.

Iako je danas najpoznatija po performansima od kojih staje dah, nije od samog početka radila na njima. Njeni prvi radovi bili su tekstovi i crteži, pa je tadašnja publika Marinu Abramović prvo upoznala kao slikarku.

Retrospektivna izložba njenih ostvarenja biće upriličena u Muzeju savremene umetnosti sledeće godine i Beograd će biti poslednji u nizu gradova u kojima je izložba “Čistač” posle Stokholma, Kopenhagena, Osla, Bona, Firence i Toruna prikazana.

Ova izložba predstavlja povratak Marine Abramović u Beograd, grad u kome je rođena i u kome je poslednji put izlagala pre više od četiri decenije. Publika će moći da pogleda crteže i instalacije koji su nastali tokom njene bogate karijere, uključujući i one nastale sedamdesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije.

Prvi performans i suočavanje sa smrću

Festival u Edinburgu 1973. godine bio je početna tačka za Marinine performanse koji su usledili. Lakše telesne povrede nanela je sebi kada je koristila dvadeset noževa koje je zabadala između prstiju na ruci.

Ovaj performans, prvi u nizu, nazvan je “Ritmovi”, a Marina je svaki put kada bi nož dotakao kožu i posekao je, uzimala drugi i nastavljala kao da se ništa nije dogodilo. Povrede koje je tom prilikom sebi nanela skoro su zanemarljive u poređenju sa onim što je usledilo.

Iste godine Marina je izvela performans kojim je na sebe skrenula pažnju javnosti više nego ikad. U dvorištu Studentskog kulturnog centra u Beogradu nacrtala je veliku zvezdu petokraku na čijim ivicama se nalazila zapaljiva materija.

Zapalila je zvezdu i počela da hoda oko nje. Onda je sekla kosu i bacala u plamen, potom nokte na rukama i nogama. Na kraju je legla u centar zvezde i potpuno se uklopila u taj oblik koji je napravila, ali je krenulo po zlu, počela je da gubi svest, a publika nije shvatala šta se dešava i da Marina ne glumi već da je zaista ostala bez kiseonika.

Ovim činom htela je da pokaže kakvo mišljenje ima o komunističkoj prošlosti zemlje koje više nema. Iza svake konceptualne umetnosti, pa i iza ovog performansa stoje ideje koje su važnije od načina i sredstava kojima se iskazuju.

Konopac nastupDrugi esktremni performansi

Marina Abramović Zagreb je posetila 1974. godine i tom prilikom izvela performans koji je mogao da je košta života, kao i većina onih koji su kasnije nastali. Počela je da pije pilule za lečenje akutne šizofrenije kako bi svoje telo dovela u stanje u kome više ne može da ga kontroliše.

Gubila je orijentaciju, mišići su joj se grčili, a ona je nastavila da pije pilule pred publikom koja je šokirano pratila njene poteze. Pilule na svu sreću nisu ostavile posledice po njeno zdravlje iako su izuzetno opasne.

Od prvog dana, pa sve do danas, jedan od najopasnjih performansa koji je Marina izvela definitivno je onaj u Napulju 1975. godine kada je sebe ostavila na milost i nemilost publici koja je umalo ubila.

Ona je bila objekat na kome je publika mogla, prema uputstvu koje je ostavila, da koristi žilete, noževe i pištolje. U početku je niko nije povređivao, neki su je okretali, dodirivali, a onda su stvari izmakle kontroli i došlo je od okršaja među publikom od kojih su je jedni branili, a drugi napadali.

Kralj ljubavi na Kineskom zidu

Marina Abramović važi za provokativnu i kontroverznu umetnicu, a pažnju javnosti nisu privlačili samo njeni radovi već i ljubavna priča sa nemačkim umetnikom performansa Uveom Lajsiepenom koji je poznatiji kao Ulaj.

Marina i Ulaj rođeni su istog dana, 30. novembra i nije bilo sumnje da između njih postoji veza na duhovnom planu. Zajedno su živeli i radili spontano i performansi su im bili jedini izvor prihoda.

Putovali su širom sveta, a njihova ljubavna priča završena je na Kineskom zidu. “Hod po velikom zidu” bio je performans u kome su oboje učestvovali i krenuli sa različitih strana zida da bi se sreli na sredini i to je bio njihov umetnički rastanak.

Umetnik je prisutan” bio je performans tokom koga je Marina sedela više od 763 sata nepomično i ćutala. Preko puta nje na stolici se smenjivalo više od hiljadu i po ljudi, a jedan od njih bio je i Ulaj i taj susret bivših partnera bio je izuzezno emotivan.

Marinina umetnost

U knjizi “Prolazim kroz zidove” koja je prošle godine objavljena, Marina je otkrila priče o svom životu koje su javnosti manje poznate i iskreno i bez pretenzija objasnila kako je tekao njen put, kako se borila za slobodu, kakvu je ulogu majka imala u njenom životu i kako se izborila za svoje mesto u svetu i postala jedna od najvećih umetnica.

Iscrpljivanje tela i testiranje granica sopstvene izdržljivosti obeležili su njenu umetnost. Marina stvara i u sedamdesetim godinama i nema sumnje da je za života uspela da stekne slavu i postane poznata što mnogim umetnicima ne pođe za rukom, a njihovo delo padne u zaborav.

Marina Abramović Institute u Njujorku je legat ove umetnice koji brine o njenim delima. Ona intervjue daje retko i samo odabranim medijima, a u knjizi je rekla dosta toga što je zanimalo ljubitelje njene umetnosti, ali i one koji ne razumeju njen rad.

Put Marine Abramović od slikarke do umetnice performansa bio je težak, krvav i iscrpljujuć, često na ivici smrti po kojoj je hodala kako je samo ona umela. Nagrade koje je osvajala su brojne, a priznanja je nezahvalno izdvajati, a jedno je sigurno – nema sumnje da je Marina Abramović obeležila umetnost dvadesetog i dvadeset prvog veka i jedna je od ključnih ličnosti ove epohe.

Ako ste i vi entuzijastični po pitanju umetnosti, na našim kursevima i radionicama možete učiti slikarstvo, vajarstvo kao i druge umetničke pravce i vrste kretaivnog izražavanja, pa ko zna, možda to bude početak vašeg umetničkog puta, baš kao što su slikarski radovi bii za Marinu.

Start typing and press Enter to search

Shopping Cart

Нема производа у корпи.