Teorija boja: osnovna pravila za mešanje i kombinovanje boja
Vešto slaganje boja i njihovo kombinovanje nije isključivo stvar dobrog ukusa ili urođenog „oka” za boje: to je gotovo nauka! Potrebno vam je svega nekoliko pravila kako biste naučili kako se boje slažu i mešaju, a znanje ćete koristiti svakodnevno.
Otkrijte šta su zapravo tople i hladne boje, kako vam krug boja može pomoći da okrečite stan, i šta zapravo znači CMYK i RGB!
Teorija boja – šta je to i kome treba?
Šta spaja modne kreatore, dizajnere enterijera, stručnjake za saobraćaj, cvećare i momka koji se sprema za svoj prvi razgovor za posao?
Upravo teorija boja!
Svima njima neophodno je izvesno znanje o kombinovanju boja kako bi bili uspešni u onome što rade: modni kreatori stvaraju nove kolekcije iznova nalazeći kombinacije boja koje su im do tada promakle, dizajneri enterijera traže boje koje će vaš stan učiniti udobnim, a modernim mestom za život.
Svako ko vozi zna da je žuta najupadljivija, signalna boja – ali mladić koji konkuriše za posao u advokatskoj firmi zna da je žuto odelo pogrešan izbor za razgovor za posao. Crveni cvet simbol je ljubavi, i klasik s kojim ne možete pogrešiti na prvom sastanku.
Teorija boja svima njima služi kao vodič: ona predstavlja skup pravila za mešanje i slaganje boja i govori o tome kakvi su vizuelni efekti pojedinih nijansi.
O principima teorije boja prvi put čitamo u radovima Leonarda da Vinčija i Leona Batista Albertija, u 15. veku, ali konkretno bavljenje ovim što danas nazivamo teorijom boja počinje s Njutnom u 18. veku, i od tada se njome bave fizičari i oni koji proučavaju vid i percepciju boja, ali i umetnici i modni dizajneri.
Točak boja
Osnovno sredstvo učenja o bojama je točak boja – kružna organizacija boja koja pokazuje njihov međusobni odnos, a koju je prvi predstavio Isak Njutn.
U osnovnoj vrsti točka boja prikazuju se tri vrste boja:
- primarne: crvena, žuta i plava, međusobno jednako udaljene na točku;
- sekundarne: nastaju mešanjem primarnih – ljubičasta (od crvene i plave), narandžasta (od crvene i žute) i zelena (od plave i žute);
- tercijarne: nastaju mešanjem primarnih i sekundarnih boja, i to su narandžasto-crvena, žuto-narandžasta, žuto-zelena, plavo-zelena, plavo-ljubičasta, crveno-ljubičasta.
Mešanjem ovih boja dobijaju se sve ostale, a mogu se učiniti svetlijim ili tamnijim ako im dodamo neutralne boje: crnu ili belu, koje u kombinaciji daju treću neutralnu boju, sivu.
Tople i hladne boje
U tople boje spadaju nijanse crvene, narandžaste i žute, a u hladne – nijanse ljubičaste, zelene i plave.
Hladne boje smiruju, a tople ,,podgrevaju”, oživljavaju atmosferu – ovo se ima na umu kada se biraju boje za zidove u enterijeru: za spavaću sobu se biraju hladnije boje, a za kuhinju jarke i tople boje, koje stimulišu apetit – nije slučajno što su crvena i žuta boje Mekdonaldsa, najvećeg lanca brze hrane na svetu!
Mešanje boja
Kada slikamo, postoji nekoliko osnovnih pravila kojih se pridržavamo kako ne bismo napravili odbojnu kombinaciju nijansi:
- ne mešajte previše boja! Dobićete neugledne, blatnjave nijanse iako ste mešali samo najživlje i najlepše boje;
- zabeležite rezultate – na velikom parčetu belog kartona ili papira pribeležite kako ste dobili određenu nijansu, da ne morate svaki put da eksperimentišete i rizikujete;
- skrivene nijanse – vaša crna nije savršena crna, a u njoj i mnogim drugim bojama možete videti nijanse drugih koje niste odmah primetili. Zelena može da naginje ka žutoj ili ka plavoj boji na točku boja, i zato možete dobiti drugačije rezultate kada je mešate s drugim bojama.
Boje nećete videti samo u tubi – i zato treba imati na umu da mešanje boja ne postoji samo na papiru i u slikarstvu i drugim kreativnim hobijima. Mešanje boja važno je i u tehnologiji i industriji.
CMYK model
Ovo je suptraktivni model osnovnih boja koji koriste štampači, generalno namenjen za svako bojenje neke podloge pomoću farbi s pigmentom: čine ga cyan (plava), magenta (purpurno crvena), yellow (žuta) i key (ključ, tj crna boja).
Crna prvobitno nije bila deo osnovnog tria, već je ubačena naknadno u štampače jer se mešanjem ostalih boja mogla dobiti vrlo tamno smeđa, ali ne i čista crna boja.
RGB model
Osnovne boje u RGB modelu su crvena, zelena i plava (red, green and yellow). Ovaj model je aditivan i ne odgovara našoj prirodnoj intuiciji o mešanju boja: kada pomešamo ove boje kao, na primer, tempere, nikako ne možemo dobiti žutu, ali je dobijamo kada pomešamo crvenu i zelenu svetlost!
Ovaj princip mešanja boja koristi se kada je za bojenje potrebna svetlost: kod televizora, monitora, fotoaparata…
Monohromatska paleta boja
Kada se opredelimo za jednu boju, i onda joj u različitim količinama dodajemo crnu ili belu boju, dobićemo različite, svetlije ili tamnije nijanse iste boje – njenu monohromatsku paletu.
Ako želite da saznate više o magiji mešanja boja i slikarstvu, prijavite se za naš kurs slikanja u Beogradu – probudite umetnika u sebi uz našu pomoć na radionicama za sve generacije. Otkrijte svoj novi hobi u prijatnom ambijentu, a mi ćemo vam obezbediti potreban materijal i stručno znanje!
