Autoportret – unikatno ogledalo umetnika

Autoportret predstavlja motiv u umetnosti u kome stvaralac predstavlja sebe. Ovaj umetnički izraz je svoje mesto pronašao u slikarstvu, grafici, vajarstvu i fotografiji, ali su slikarska dela ono što preovladava. Najvredniji autoportreti današnjice su umetnička dela slikara koji su obeležili umetničke epohe za nama. 

Kako su ova jedinstvena ogledala koja predstavljaju realnost kroz oči umetnika postala tako značajna, kako je došlo do toga da umetnici oslikavaju autoportrete i kako je izgledao taj proces? Otkrijte u tekstu koji sledi. 

Kada i kako nastaje autoportret kao slikarski motiv?

Kada je u pitanju slikarstvo autoportret se javlja u 15. veku u obliku figura asistencije u religioznim scenama, kada su umetnici poput Filipa Lipija i Botičelija oslikavali svoje likove u okviru slika koje su predstavljale prikaz verskih simbola i značajnih događaja iz Biblije. 

Albrehr Direr bio je prvi koji je naslikao autoportret kao pojedinačnu sliku. Samoprikazivanje se odlikovalo psihološkom percepcijom svog bića, odnosno reprezentacijom emocija kroz lični prikaz. Umetnik koji je bio neprikosnoveni ekspert u oslikavanju psihološkog samoprikazivanja bio je Rembrant. 

U savremenom dobu autoportreti i dalje uživaju veliku popularnost, a slikari širom sveta ga koriste da predstave psihološko tumačenje sebe, kao umetnika u savremenom društvu, sa osvrtom kako su oni prihvaćeni u savremenoj sredini. 

Autoportreti za vreme renesanse 

Renesansa je bila plodonosno razdoblje za stvaranje u svim oblastima umetnosti i za kreiranje nekih od najpoznatijih dela današnjice. Veliki naboj inspiracije preneo se na različite umetničke motive, pa je tako i autoportret dobio svoj prostor. Gotovo svi važni predstavnici ovog umetničkog perioda kako u Italiji, odakle je renesansa potekla, tako i širom sveta, slikali su autoportrete. 

Ono što je značajno za ovaj period jeste razvijanje slikanja autoportreta tehnikom uljanih boja. Ovoj tehnici dodatno je doprinelo novo sticanje osećaja za objektivnu prirodu, koji je bio prilično karakterističan za renesansu. Prepoznavanje i otkrivanje lične svesti, koje se granalo i razvijalo, išlo je rame uz rame sa razvitkom ove slikarske tehnike upotrebljene kako bi se naslikao autoportret. 

Tendencija oslikavanja autoportreta proširila se i na barok, u kome je takođe bila izuzetno značajna. Generalno gledano, autoportreti su odličan način da se sagleda razvitak umetnosti kroz vekove, jer predstavljaju najsugestivniji prikaz oslikavanja detalja i oštrenja umetničke percepcije.

Autoportreti Van Gogh-a i prikaz ličnog razvoja kroz slike 

Vinsent Van Gog bio je holandski slikar čija se dela vezuju za postmodernističku fazu umetnosti. Značajan deo njegove karijere, od 1885. do 1889. godine, obležili su autoportreti koje je tada slikao. U ovom periodu produkovao je čak 40 autoportreta. 

Kada su u pitanju autoporteti Van Gogh ih je koristio da predavi svoj umetnički, ali i lični razvoj, i to oslikavajući različite krize identiteta kroz koje je prolazio tokom svog života. Kroz izradu autoportreta Van Gog je menjao svoju slikarsku tehniku, ali i raspoloženja i stav o sebi, koji je utkao u svako svoje delo. 

Van Gogh-ovi autoportreti – poslednje godine života i velikog stvaranja 

Zanimljivo je da je u poslednjih pet godina svog života naslikao preko 30 autoportreta. Njegova slika nazvana Autoportret, a poznata i po nazivu Portret umetnika, se uglavnom vodi kao poslednji autoportret koji je naslikao, izrađena je 1889. godine neposredno pre njegovog odlaska u Provansu. Ova čuvena slika je svoje mesto je pronašla u muzeju Orsej u Parizu. 

Van Gogov Autoportret smatra se jednim od najintenzivnijih autoportreta u istoriji umetnosti. On zaparavo i predstavlja unutrašnju krizu ovog holandskog umetnika. Fokus je na njegovim prodornim očima, koje su prvo što omami svakog posmatrača, a interesatno je što te oči uopšte nisu usmerene ka posmatraču već ka glavi umetnika, u kojoj obitavaju njegovi demoni. 

Kritički doživljaj sebe iskazan slikarskom četkicom i platnom 

Kada su u pitanju autoportreti Van Gogh ih je koristio da predstavi kritički prikaz sebe, što ga je često dovodilo do krize identiteta. Pronađene su prepiske koje je imao sa svojom sestrom u doba njegovog najvećeg stvaranja, u kojima joj je pisao kako slikanjem autoportreta traga za dubinom sličnosti koja se ne može pronaći na fotografijama. 

Leonardo da Vinči autoportret – unikatnost i kroz slikarsko ogledalo

Umetnički genije koji je svojim delima pomerao granice stvaralaštva svog vremena, slikar, vajar i naučni istraživač, Leonardo da Vinči, oprobao se i u slikanju autoportreta u kome je prikazao viđenje sebe na potpuno nesvakidašnji način, svojstven ovom umetniku. 

Kada je u pitanju Da Vinči autoportret po kome je poznat, jedini je sačuvan od svih njegovih skica koje je izradio tokom života. Nema sumnje da je Leonardo da Vinči autoportret predstavio na potpuno nesvakidašnji način, s obzirom da je svako njegovo delo prožeto neverovatnim umom ovog stvaraoca. 

Da Vinči portret – drevni prikaz svog odraza 

Naime, reč je o crtežu crvenom kredom na papiru dimenzija 33,5 x 21,6 na kome je Leonardo Da Vinči predstavio sebe kao drevnog čoveka. Smatra se da je izradio taj portret kao šezdesetogodišnjak, a godina koja se uzima kao ona u kojoj je ovaj autoportret nastao je 1512.

Autoportret Rembrandt –  ogledalo sa nasmejanim odrazom 

Rembrant je naslikao desetine autoportreta tokom svog života, i na taj način je obeležio različite faze svog ličnog razvoja. Ovaj holandski barokni umetnik je, baš kao i Van Gog, koristio slikarsko platno kao svojevrstan dnevnik na kome je prikazivao promene u svom emotivnom i psihičkom stanju. 

Kada je u pitanju autoprtret Rembrandt je svoje najpoznatije delo nazvao Nasmejani Rembrant, i ovaj autoportret predstavlja mladog umetnika u ranim dvadestim. Ono što je ovaj autoportret učinilo tako slavnim jeste njegova neobična sudbina.

Naime, Nasmejani Rembrant je otkriven tek 2008. godine, mnogo nakon svih dela ovog umetnika, zato što je za sve to vreme bio deo privatne kolekcije, čuvan s netačnim uverenjem da je reč o kopiji. Kada je otkrilo za je u pitanju original, ova slika je prodata za vrtoglavih 4,5 miliona dolara. Danas je ona deo kolekcije muzeja Beti u Los Anđelesu. 

Među ovim slikarima treba pomenuti i Fridu Kalo, neverovatnu umetnicu čije su jedinstvene obrve koje je oslikala u mnogobrojnim autoportretima postale motiv koji se danas koristi u različitim kampanjama. 

Na ovoj listi mogli bi da se nađu mnogi umetnici kojima su četkica i platno bili unikatan način da predstave svoje odraze, emocije i često najkritičniji prikaz ličnosti. Autoportreti nose posebnu dubinu i govore o krhkoj i nesavršenoj prirodi čoveka, i njegovoj potrebi da stremi ka boljem i savršenom.