Egipatska umetnost – kako se razvijala i koji je njen značaj

Jedna od najznačajnijih i najstarijih civilizacija u istoriji čovečanstva koja je umnogome uticala na razvoj Rimskog Carstva i Antičke Grčke jeste civilizacija Drevnog Egipta.

Drevni Egipat se smatra i “darom reke Nil” koja je hiljadama godina bila centar života i razvoja ove moćne države. Zahvaljujući odličnoj geografskoj poziciji i ogromnom bogatstvu, gotovo nijedna civilizacija tog doba nije mogla da se meri sa državom kao što je Stari Egipat. 

Kada je u pitanju drevna egipatska umetnost, ona se najviše ogleda u velelepnim, impozantnim arhitektonskim građevinama čije je poreklo nastanka i dan-danas velika misterija u svetu. Pored toga, ona se odnosi i na slike, vajarska dela i dela primenjenih umetnosti.

Stari Egipat -umetnost iz arhajskog perioda

Arhajski, ili predinastički period, predstavlja Stari Egipat još iz doba praistorije, između 3200 i 2755. godine p.n.e. Zahvaljujući arheološkim nalazištima naselja iz tog perioda, pronađen je ogroman broj očuvanog oruđa i predmeta koje su drevni Egipćani često koristili. 

Većina predmeta koja je pronađena u tim naseljima, nalazila se u grobnicama, jer je tada, ritual sahranjivanja mrtvih, podrazumevao sahranjivanje pokojnika sa jedinstvenim predmetima koje će koristiti u “drugom životu”. 

To su najčešće bili lični i keramički predmeti koji su oslikavani sa motivima ptica, životinja koje su živele u dolini reke, i brodića i veslača, a prikazivali su rituale koje je Stari Egipat poštovao. Umetnost starog Egipta se upravo odnosi na ovakve predmete, koji prikazuju svakodnevni život kod ljudi.

Bakar, kamen i glina su bili glavni materijali od kojih su se izrađivali razni alati, nakit, figure i sl. Egipatska umetnost se upravo rađa zahvaljujući ovim najstarijim primerima od kojih su neki izloženi u velikim, svetskim muzejima širom sveta. 

Prve dinastije, zagrobni kompleksi i važni predmeti 

Drevna egipatska umetnost u Starom egipatskom carstvu je doživela veliki procvat u vreme Faraona koji su u narodu važili za prave bogove. Petovekovna vladavina Faraona od treće do šeste dinastije, u periodu između 2755. i 2255. godine p.n.e. dosta je uticala na razvoj mnogih građevina što se danas svrstava kao vrhunska umetnost Starog Egipta.

U doba prvih dinastija, specijalno za Faraone su sagrađeni zagrobni kompleksi u Sakari i Abidu, koji su dosta podsećali na prave palate i hramove. Te grobnice su zapravo i bile neka vrsta hrama za pokojne Faraone.    

Osim toga, egipatska umetnost iz ovog perioda je veoma bogata zahvaljujući velikoj količini radova u kamenu, od keramike i onih koji su rezbareni u slonovači ili kosti. 

Ono zbog čega je Drevni Egipat iz ovog perioda posebno značajan, jeste prva pojava hijeroglifa koje predstavlja pismo pomoću crteža, koji, osim dekorativnog momenta, imaju veliku ulogu u prenošenju određenih poruka.

Piramide – glavno obeležje Starog Egipta

Između 2737. I 2717. godine p.n.e., tokom vladavine treće dinastije, Faraoni počinju sa izradnjom čuvenih piramida čiji je zadatak bio da zaštite i očuvaju telo faraona za večnost. Umetnost Egipta sa izgradnjom piramida dobija potpuno novu dimenziju.

Za nekropolj, koji se sastoji od stepenaste piramide u kamenu, oltara i grupe hramova i prostorija, prvobitno je bio zadužen arhitekta Imotep koji je ovakav kompleks konstruisao u Sakari za Faraona Džosera.

Za izgradnju megalomanskih grobnica bili su korišćeni krečnjak i granit. Razvijena je i odlična arhitektonska tehnika, a ono što do danas nije objašnjeno jeste način na koji su kolosalni kameni blokovi od kojih su piramide sačinjene, bili podizani. Takođe, veliku misteriju i predstavlja i to što su se ti blokovi savršeno uklapali i to bez upotrebe maltera.   

Kompleks u Gizi i “Velika piramida”

Jedan od najpoznatijih kompleksa jeste monumentalni kompleks u Gizi gde počivaju Faraoni iz četvrte dinastije. Velika Sfinga je jedna od najznačajnijih statua na svetu koja se upravo nalazi u ovom kompleksu. 

Ovo je u antičkom periodu smatrano kao jedno od sedam svetskih čuda i predstavlja pravi raskoš egipatske civilizacije, po čemu je egipatska umetnost poznata.

Čuvena “Velika piramida” je bila naručena od strane Keopsa i ona se sastoji od više od 2 miliona kamenih blokova, prosečne težine oko 2,5 tone i visoka je 146 metara i danas predstavlja jednu od najznačajnijih primera drevne umetnosti ikada. 

Hramovi i grobnice u kamenu 

Iako je veliki broj ostataka monumentalnih grobnica očuvan, gotovo da nema primera očuvanih kuća, odnosno civilne arhitekture u doba Starog egipatskog kraljevstva.

Najlogičnije objašnjenje nekih stručnjaka jeste da je adoba, odnosno opeka od mešavine gline i slame pečene na suncu, koja je u to vreme korišćena za izgradnju palata i kuća, glavni razlog zašto većina njih nije očuvana do današnjeg vremena.

Iz tog razloga, kada je u pitanju umetnost Starog Egipta, najviše informacija o načinu života i običaja danas imamo zahvaljujući hramovima i grobnicama koje su konstruisane u kamenu.

Vajarstvo –  vrhunska egipatska umetnost   

Drevna egipatska umetnost ne bi bila onakva kakvom je danas poznajemo, da nije bilo čuvenih skulptura koje su se masovno pravile u Drevnom Egiptu. Vajarstvo je bilo veoma zastupljeno još od predinastičkog perioda.

U doba faraona Džosera između 2737. i 2717. p.n.e. vajale su se ogromne statue vladara i faraona, a verovalo se da će nad njima stajati duhovi koji će ovekovečiti sećanje na pokojnika. Suštinske karakteristike egipatskog vajarstva su frontalnost, krutost, hijeratičnost i kubna forma.

Proces pravljenja takve statue podrazumevao je prvenstveno klesanje jednog kamenog bloka pravougaonok oblika, zatim crtež figure na frontalnoj i lateralnim stranama kamena. Konačna statua je predviđena da bude posmatrana sa frontalne strane. 

Jedna od najznačajnijih, očuvanih skulptura jeste statua faraona Kefrena koja je isklesana u dioritu i predstavlja veliku ravnotežu, jedinstvo kompozicije, i odlično dočarava jedno božanstvo. Ona je izložena u Aerhološkom muzeju u Kairu, pored mnogih umetničkih dela zbog čije se lepote i vrednosti i danas veliča egipatska umetnost. 

Umetnost Egipta kao večita inspiracija umetika

Zbog svoje impozantne lepote, umetnost Egipta ne prestaje da bude večita inspiracija mnogih umetnika širom sveta. Opisana je u knjigama, pesmama, pričama i mnogim filmovima koji i dan-danas pokušavaju da prodru u samu srž ovih velelepnih zdanja i neobičnih predmeta.

Ukoliko ste i vi večiti zaljubljenik u umetnost i želite da usavršite svoje kreativne sposobnosti, BAH kreativne radionice su idealno mesto za vas. Dođite da se družimo i stvaramo zajedno!