Pablo Pikaso i sve njegove muze

Jedan od najpopularnijih umetnika svih vremena, španski slikar Pablo Pikaso (1881-1973), ostao je zapamćen po svojim jedinstvenim umetničkim delima ali i burnom i neobičnom načinu života. Svojim stvaralaštvom odmicao je daleko ispred vremena u kome je živeo, a do poslednjeg časa svog života je slikao sa istim žarom kao što je to radio u mladosti.

Inspiraciju za svoja dela Pablo Pikaso je najviše pronalazio u ženama. Koliko je bio vođen emocijom koju je u njemu budila ženska lepota i ljupkost govori i činjenica da se ženio dva puta, imao četvoro dece, ali  i veliki broj ljubavnica koje su bile njegove muze i značajno uticale na oblikovanje njegove umetnosti kao takve. 

Pablo Pikaso počeci – zreo umetnik u telu deteta 

Pablo Pikaso je rođen 25. oktobra 1881. godine u Malagi. Shodno španskom zakonu deca su dobijala prezime i od oca i od majke, ali je Pablo odlučio da preuzme majčino, koje mu je i donelo svetsku slavu. Pikaso je bio izuzetno vezan za majku, što su neki psiholozi kasnije procenili kao razlog njegovog specifičnog odnosa prema ženama. 

Pikasu je ljubav prema platnu, četkicama i bojama usadio njegov otac, Hoze Ruiz Blanko, koji je i sam bio slikar, kao i učitelj crtanja. Njegovi počeci sa četkicom pretskazali su karijeru koju je kasnije izgradio. Značaj koji je škola slikanja njegovog oca imala na razvoj Pikasovog rada videla se kada je već kao desetogodišnjak počeo fenomenalno da slika. 

Sa trinaest godina je imao svoju prvu izložbu, kada je već uveliko prevazišao svog oca, koji je nastavio da mu bude velika podrška. Savremenici su govorili da Pablo Picasso nikada nije crtao kao dete, bilo je nečeg zrelog u njegovim delima, nečeg što je naslućivalo značajan trag koji će ostaviti na svetsku umetnost.

Školovanje i razvijanje mladog umetnika 

Godine 1891. Pikasova porodica se seli u La Korunju, a posle smrti sedmogodišnje Pikasove sestre Končite odlaze u Barselonu. Tamo Pablo sa 14 godina polaže prijemni ispit za umetničku školu, ali se nije uklopio u sistem školovanja i nije voleo da uči. Disciplina i rigidnost su mu smetale, a navodio je kako bele zidove voli isključivo zato što po njima može da slika.

Kako porodica nije mogla da prihvati ovakav odnos prema školi, Pikasa šalju u Madrid gde on upisuje najpoznatiju umetničku školu u državi – Kraljevsku akademiju San Fernando. To je vreme njegovog značajnog umetničkog razvitka, s obzirom da je mladi Pikaso tada prvi put imao priliku da se susretne sa velikim umetnicima tog vremena.

Zatim Pablo Pikaso odlazi u Pariz – evropsku prestonicu umetnosti tog vremena. Tamo se dešavaju veliki obrti u njegovoj umetničkoj karijeri. Od 1900. u Parizu je živeo oskudnim životom sa cimerom, pesnikom i novinarem Maksom Džejkobom. Francuska prestonica bila je mesto gde je Pikaso otkrio žene, što u potpunosti menja njegov dalji tok karijere. 

Kako su žene oblikovale faze Pikasovog stvaralaštva?

Kada je u pitanju Pablo Picasso slike su mu bile inspirisane ženama, one su bile njegova najveća inspiracija. Svaka žena koja se našla u njegovom krevetu, našla se i na njegovom platnu – i obrnuto. Govorilo se da je Pikaso menjao žene kao i slikarske tehnike, s obzirom da je uglavnom bio u paralelnim vezama. Priroda njegovih odnosa je uvek bila burna a većina se završavala tragično. 

Među prvim ženama na koje Pikaso nailazi bila je izvesna Germin u koju je Pikasov prijatelj bio izuzetno zaljubljen. Ne mareći za osećanja svog prijatelja Pikaso zavodi mladu ženu, a posledica njihove afere bilo je samoubistvo Pikasovog prijatelja. Ova tragedija Pikasa je usmerila u plavu fazu njegovog stvaralaštva – melanholične slike u tamnijim tonovima. 

Prelazak iz plave u ružičastu fazu obojen prvim jakim emocijama

Njegova prva velika ljubav i žena sa kojom je ostvario dužu vezu bila je Fernanda Olivije (1881-1966). Upoznao ju je tako što je jednog tmurnog dana ušetala u njegov studio kako bi se sklonila od kiše. Od tog trenutka narednih 7 godina iz istog nije izašla. Bila je prava lepotica, crvene kose i bademastih očiju i u potpunosti je opčinila Pikasa. 

Zarađivala je od poziranja slikarima, ali od trenutka kada je ušla u vezu sa umetnikom, Pikaso joj je to izričito zabranio. Nacrtao je preko 60 njenih portreta za svega nekoliko meseci tokom 1909. godine. Ulazak Fernande u njegov život označio je početak Pikasove ružičaste faze. 

Kako Fernanda nije mogla da podnese posesivno ponašanje Pikasa, bila mu je neverna. Tako je Pikaso otpočeo aferu sa njenom prijateljicom poznatom kao Eva Gouel. Iz osvete se izrodila ljubav, pa Eva postaje još jedna značajna muza Pikasovog stvaralaštva. Ipak, na njega najviše utiče njena smrt 1915. prouzrokovana bolešću. Tada je slikar lutao kako kroz svoj umetnički pravac tako i kroz svoj život, ne mogavši da se skrasi.

Pikosov prvi brak protkan mnogobrojnim aferema

Pikasova prva zakonita supruga bila je ruska balerina Olga Hohlova koju je upoznao u Rimu. To je bila ljubav na prvi pogled, a brak su zaključili u pravoslavnoj crkvi u Parizu. U braku su bili 16 godina, a imali su i sina Pola, čije je rođenje uticalo na pojavu porodičnih motiva u Pikasovim delima – majke koje doje decu. 

Olgin i Pablov brak bio je izuzetno buran a tome je značajno doprinelo i njegovo neverstvo. Jedna od njegovih najznačajnijih avantura bila je Mari-Tereza Volter koju je upoznao dok je imala 17, a on 46. godina. Sa njom je dobio i ćerku Maju.  

Zatim je u njegov život došla Dor Mar  (Teodora Marković), Hrvatica poreklom, koja je opčinila španskog umetnika. Bavila se fotografijom i bila izvor njegove inspiracije od 1936. do 1944.

Jedina žena koja ga je ikada ostavila i to zbog neverstva, i koju je Pablo Pikaso nazivao svojom ličnom muzom bila je Fransoaz Žilo, koja je od Pikasa bila mlađa skoro 40 godina. 

Ona mu je podarila dvoje dece, sina Kloda i ćerku Palomu, koja je ime dobila po golubici koju je Pikaso naslikao kao podršku mirvnom sporazumu u Drugom svetskom ratu. Lik lepe Fransoaz ovekovečio je na slici “Žena cvet”.

Dok je još bio sa Fransoaz, Pikaso upoznaje Ženevjev Laport, pesnikinju iz Pariza koja je imala 24 godine a on 70 godina. Naslikao ju je preko 20 puta, a kritičari ta dela svrstavaju u Pikasov nežni period.

Pikasov druga zakonita žena i poslednja koju je voleo

Sa 79 godina zaljubio se i oženio sa Žaklin Roke, koja je njegova druga zakonita žena i poslednja koju je voleo. Njihova ljubav je bila posebno plodonosna za umetnikovo stvaralaštvo. Njoj je posvetio najveći broj dela, više nego bilo kojoj ljubavnici ili ženi, a nacrtao je preko 400 njenih portreta. 

Pablo Pikaso – požuda i ljubav na slikarskom platnu 

Kada kažemo ime Pablo Picasso kubizam i nije jedina asocijacija na ovog velikog umetnika.  Pikaso je bio vrlo plodonosan umetnik. Tvorac gotovo 13 500 slika, prvi živi umetnik koji je imao svoju samostalnu izložbu u muzeju Luvr i to za svoj 90. rođendan, jedinstveni Pablo Pikaso, obojio je svoja slikarska platna različitim emocijama, kako svojim tako i od žena sa kojima je bio. 

Opsesivno je slikao svoje ljubavnice, ali ih je često prikazivao izmučene, tužne i zamišljene. Jedna od njegovih poznatih slika Birds in Cage nastala je kada je suočio dve svoje ljubavnice – Doru Mar i Mari – Terezu. Posmatrajući njihovu svađu i histeriju, Pikaso je prepoznao neverovatan naboj inspiracije, i taj ružan momenat prikazao kroz sukob bele i crne golubice.

Pikaso umire u aprilu 1973. godine, usamljen, bez dece i unučadi, za šta su mnogi krivili njegovu poslednju ženu, koja nije dozvoljavala da slikar ima bilo kakve veze sa porodicom. Od burnog života ostala je mnogo uspomena pretočenih u u neka od danas najskupljih umetničkih dela, mnoštvo priča i glasina, ali i veliki broj književnih zapisa.