Vasilij Kandinski – pionir apstraktnog slikarstva
/
/
Vasilij Kandinski – pionir apstraktnog slikarstva

Vasilij Kandinski – pionir apstraktnog slikarstva

Vasilij Kandinski je rođen u Moskvi 1866. godine i pored toga što je jedan od najznačajnijih teoretičara savremene umetnosti smatra se i pionirem apstraktne umetnosti. Njegovo stvaralaštvo se oslanja na filozofiju i naglašava ulogu duhovnosti u umetničkim delima.

Kandinski kaže da umetničko delo nastaje iz umetnika i razrešeno od njega dobija samostalan život, postaje ličnost, samostalan subjekt koji odiše duhom, koji vodi u materijalno stvaran život, koji je jedno biće. Svoja dela izražava kroz ekspresiju slobode, onoga što on naziva “unutrašnja priroda”.

različite boje korišćenih tempera

Kako je nastala apstrakcija?

Dva ključna stvaralačka perioda koja su karakteristična za ovog slikara su period pre Prvog svetskog rata, kada je bio član i osnivač Nemačke umetničke grupe “Plavi jahač”, i međuratni period. Kandinski je studirao slikarstvo na privatnoj školi Antona Ažbe u Minhenu, a kasnije nakon napoštanja studija na likovnoj akademiji Stucksa usledio je period putovanja i obuke.

Period od 1908. do 1914. godiine predstavlja ključan period jer tada nastaje apstraktna umetnost, koju odlikuje udaljavanje od realnosti, dok su boje i linije ono što zamenjuje predmet tj. objekat. Kandinski postaje jedan od organizatora avangardnog slikarstva i osnivača grupe “Plavi jahač”, u kojoj vidi metaforu umetnika. 

Sinestazija na platnu

Kandinski u svojim teorijama razlikuje dva pola kada je u pitanju stvaranje umetničkih dela. Predmetni pol i velika realistika je verno prenošenje motiva na platno, dok je bespredmetni i velika apstrakcija odricanje od predmetnih normi i osluškivanje unutrašnjeg glasa. 

Kandinski restruktuira principe moderne estetske misli kroz teoriju oblika i boja, dok je sebe smatrao sinestetom koji kombinuje različita čula kroz boju. Taj fenomen se naziva sinestezija i odnosi se na paralelno korišćenje više čula, a Kandinski je tvrdio da čuje boje  i povezuje ih sa instrumentima. 

Dok je posmatrao umetnička dela zaključio je da oblik, boja i linija sadrže elemente jezika, koji slično zvukovima i rečima podstiču unutrašnje vibracije duše. Na taj način Kandinski stvara novi pravac u umetnosti, koji je prožet čulima. 

Najpoznatija dela čuvenog slikara

Dela koja je stvorio Kandinski mogu da zbune posmatrača, jer toliko raznolikih slika dolazi od jednog umetnika. Njegov rad je prošao kroz zapanjujuće promene i to se vidi po delima koja su ga proslavila.

#1 Improvizacija 27 

Kandinski smatra da postoje improvizacije, koje su sponatane i neplanirane i kompozicije koje su komplikovanije i planirane. Nije neobično da svoja dela naziva terminima iz muzike, jer je kao teoretičar umetnosti video povezanost između muzike i apstraktne umetnosti, koje mogu da izraze čista osećanja i emocije. 

#2 Kompozicija VI 

Ovo je apstraktno delo kojim je umetnik želeo da prizove specifične slike, apokalipsu vodom, krštenje i ponovno rođenje i to sve u jednoj slici. Tokom stvaranja slike, Kandinski je imao problem, koji mu je prijatelj rešio savetom da ponavlja jednu istu reč, slušajući zvuk, ali ugnorišući značenje. Na taj način oslobodio je misli i stvorio sliku za tri dana.

četkice za slikanje u plastičnoj providnoj čaši

#3 Kompozicija VII

Ova slika se oslanja na duhovnost i u njoj je Kandinski želeo da poveže sebe sa gledaocima kroz sliku, kako bi obe strane osetile istu emociju dok posmatraju delo. Na slici je prikazano dosta boja i oblka, ali svako od njih ima posebno značenje i svoju svrhu.

#4 Tačke 

Tačke predstavljaju najjasniji prikaz viđenja umetnosti kod ovog autora. One se pretvaraju u geometrijske oblike i ilustruju njegove geometrijske forme. Dva glavna elementa ove slike su tačke i linije. Tačka je samo oblik i nije ograničena na neku boju, oblik ili veličinu, dok su linije rezultat umetničke primene sile na četkicu, olovku ili alat u određenom pravcu. 

#5 Na belom II

Slika je nastala 1923. i jedno je od njegovih najpoznatijih dela u kojoj je sadržan celokupan razvoj koji je Kandinski prošao kada je reč o geometrijskom slikarstvu. Linije su jasnije, oblici oštriji i svi bi imali specifičan smisao kada bi se spojili. Bela boja simbolizuje potpunu tišinu, dok u simbiozi sa crnom nastaje veliki kontrast boja. 

 #6 Nekoliko krugova

Ova slika je specifična zbog načina na koji su izražene boje, sa savršenim preklapanjem krugova, koji dovode do stvaranja novih boja. Crna pozadina označava smrt, ali i ništavilo i beznadežnost. Ostale boje izgledaju kao vatromet različitih nijansi, ali svaka od njih ima posebno značenje, kao i kombinacije koje one stvaraju udružujući se. 

#7 Kompozicija X

Kandinski je naslikao ovo delo pet godina pre svoje smrti i taj period naziva se “Velika sinteza”, kada su se sve njegove teorije spojile u niz slika jedinstvenog stila. U ovoj slici želeo je da neke od karakteristika budu odmah jasne, a da se neke otkriju vremenom, a ponovo predstavlja vezu između umetnika i publike.

Kandinski je želeo da svoje misli i osećanja prenese na platno i da ih posmatrač isto tako doživi. Kako bi se umetnik izrazio na pravi način on ima obavezu da, prema njemu, koristi svoj talenat u svrhu stvaranja pozitivnog uticaja. Umetnik stvara originalan rad koji pomaže čovečanstvu na putu ka kolektivnom prosvetljenju.

Start typing and press Enter to search

Shopping Cart