Novogodišnji ukrasi i tradicija kićenja jelke: poreklo i simbolika

Novogodišnja jelka je simbol topline koju praznici unose u domove, u najhladnijim zimskim danima. Najviše joj se raduju deca, mada i odrasli uživaju u tradiciji kićenja jelke koja okuplja porodice i prijatelje, a poseban doživljaj izazivaju pokloni koji se ostavljaju pod okićeno drvo. Iako se novogodišnji ukrasi za jelku pripremaju već u prvim decembarskim danima, i to u svim delovima sveta, retko ko zna odakle potiče ovaj običaj i kakva je simbolika jelke.

Teorije o domovini prve novogodišnje jelke

Mnogo je teorija o tome gde je i kad nakićeno prvo novogodišnje drvo, a najrasprostranjenija uverenja nas vode pravo na sever, gde je, kako se veruje, pravi dom prve ukrašene jelke.

Riga, Letonija – prvo mesto u kome je ukrašena novogodišnja jelka

Letonija i Estonija se međusobno prepiru oko toga u kojoj od ovih država je okićena prva jelka. Ipak, podaci pokazuju da je prva jelka ukrašena na trgu letonske prestonice, Rige, 1510. godine. Sve je počelo od trgovačkih esnafa u Letoniji koji su iz raznih delova tadašnje Livonije (nekadašnja država na teritoriji Letonije, Litvanije i Estonije) donosili novogodišnja drvca na gradske trgove i kitili ih ručno izrađenim figurama, šarenim vrpacama i sušenim voćem.

Ova tradicija se vremenom proširila na čitav svet, ali deo običaja koji se nije preneo se odnosi na spaljivanje jelki nakon praznovanja. Danas je na jednom od riških trgova moguće videti osmougaonu spomen ploču na kojoj piše “Prvo novogodišnje drvo u Rigi, 1510. godine”. Ploča je postavljena na mesto na kom je ukrašena prva jelka na svetu.

Rivalstvo Nemačke i Francuske oko prve novogodišnje jelke

Neke od teorija prve ukrašene jelke vezuju se za srce Evrope. Smatra se da se u Nemačkoj još krajem srednjeg veka kitilo drveće voćem, trakama i sličnim sitnicama, a ovaj običaj se zadržao u njenim granicama sve do 1841. godine.

Za to vreme, Nemci su ovaj običaj posvećivali Hristu, u čiju čast su palili svećice na drveću. Nakon praznovanja, voće sa jelke bi bilo podeljeno deci. Tek krajem devetnaestog veka, ova praznična tradicija se prenela i na Britaniju, a ostatak sveta je intenzivno počeo da ga upražnjava u dvadesetom veku, naročito nakon Drugog svetskog rata. Ukrašena jelka je postala popularna i brzo prihvaćena u svim slojevima društva zbog povezanosti sa slikom srećne porodice i tople praznične atmosfere.

Francuska ipak tvrdi da je prva jelka zasijala upravo u pokrajini Alzas, još početkom sedamnaestog veka. Vojvotkinja od Orleansa je ovu tradiciju prenela u Pariz 1840. godine, i od tada, običaj se širi čitavom državom koja svake godine pred praznike ukrašava novogodišnja drvca.

Legenda koja povezuje rođenje Isusa Hrista sa prvom okićnom jelku

Legenda kaže da je oko pećine u kojoj je rođen Isus Hrist raslo zimzeleno drveće, koje je poželelo da pozdravi Isusa kada se rodio. Bor se zatresao i poklonio mu šišarku, kedrovo drvo mirišljave bodlje, a jela nije imala šta da ponudi, pa su je anđeli okitili zvezdama koje je ona podarila Hristu. Ova legenda je samo jedno od objašnjenja zašto se na vrh novogodišnje jelke i danas stavljaju zvezde.

Prva novogodišnja jelka u Srbiji

Običaj kićenja jelki je u Srbiju došao sredinom devetnaestog veka, a pre toga su se kuće kitile zelenim grančicama, cvećem i voćem. Prve jelke u Srbiji su se pojavile u bogatim porodicama u Vojvodini, koje su ovaj običaj preuzele preko poznanstava i rođaka iz Austrije i Nemačke. Prva jelka na javnom mestu je zasijala u subotičkom obdaništu Lajoša Velđija 24. decembra 1859. godine, kada je stotine dece primilo simbolične novogodišnje poklončiće i pevalo novogodišnje pesme.

Novogodišnji ukrasi kroz vreme

Dok je samo novogodišnje drvo ostalo prilično nepromenjeno kroz istoriju (uz izuzetak pojave plastičnih kopija), novogodišnji ukrasi su doživeli pravu transformaciju u vremenu. Prvi ukrasi za jelku su se sastojali iz sušenog voća, traka, pletenih ukrasa, čarapa i svega onog što je bilo neupotrebljivo u domu, a moglo je da posluži kao dodatak jelki.

Moderni ukrasi kakve poznajemo danas svoje preteče imaju u staklenim kuglama koje su pravile siromašne zanatlije, koje nisu mogle da priušte sebi sušeno voće i druge poslastice kojima bi ukrasili jelku. Na kraju su se mnogi od njih obogatili praveći ukrase od stakla i drugih čvrstih materijala, koji su u potpunosti zamenili jestive ukrase.

Ova transformacija je pogodovala i aristokratskim porodicama, koje su prve počele da ukrašavaju jelke glamuroznim ukrasima, ističući tako moć i sjaj svog porekla. Kako jabuke, slatkiši i trakice nisu bili oličenje aristokratije, staklene kugle su ih zamenile, i tako su postale tipične samo za bogate slojeve. Nekada su se na jelke postavljale i svećice čija je svetlost simbolizovala Hrista, ali su one iz bezbednosnih razloga zamenjene lampionima koje danas poseduje gotovo svaka jelka.

Svet je u današnje vreme podeljen mnogim razlikama u stavovima, religiji i običajima. Ipak, decembarski dani su, na gotovo čitavoj planeti, rezervisani za ukrašavanje jelke i praznovanje u krugu najbližih. Novogodišnji ukrasi se ne razlikuju mnogo, a rivalstvo oko toga gde je zasijala prva novogodišnja jelka se postepeno pretvorilo u takmičenje čija će jelka biti glamuroznije okićena za vreme novogodišnjih praznika. U svakom slučaju, reč je o jednom od najlepših običaja koje svet aktivno neguje već dva veka.